Не само на папиру, већ и у привредом, економском и културном животу свих Срба. Своју важност Декларација о заштити националних и политичких права већ је доказала. Укоријењена је и у заједничким инфраструктурним пројектима Републике Српске и Србије.
"Од тада је већ завршен дио финансирања аутопута од Сремске Раче до Бијељине и радови увелико напредују. У понедељак ће бити отворен Дом здравља Станари који носи назив Србија и који je финансирала Србија изграђујући комплетан објекат", каже Ненад Стевандић, предсједник Народне скупштине Републике Српске.
Осим покретања бројних инфраструктурних пројеката, посебан печат Декларација ће оставити и на усаглашавање наставног програма, а циљ су и они пројекти који ће отворити додатна радна мјеста. О привредном развоју тек ће се разговарати.
"Очекивања моја од Декларације, односно оних који долазе након Декларације, оно што ја називам операционализација Декларације у конкретним стварима, дакле оно што можемо урадити а наравно поштујући сва уставна овлашћења и да се том политичком документу да и практична примјена", каже Љубинко Митровић, Истраживачки центар Бањалука.
Битна је и политичка димензија Декларације, која ће бити темељ свих наредних правних одлука које утичу на живот српског народа. Посебно се то односи за борбу представника из Републике Српске у институцијама БиХ. Иако је Декларација изазвала бројне критике, нарочито у другом ентитету, у њој се изричито тражи само досљедно поштовање важећих закона.
"Инсистира на уређењу БиХ као Дејтонске структуре, као оне у којој српски народ равноправно треба и мора да учествује у највишим уставним институцијама на нивоу БиХ. То је био и подстицај да се такве тачке нађу у Декларацији. Тренутно видите да у Дејтонској БиХ имате потпуну маргинализацију српског и хрватског народа", каже Марко Ромић, савјетник Предсједника Републике Српске.
Уједињеним националним интересима предвиђен је институциони отпор таквој пракси, која је очигледна чак и у Уставном суду БиХ. Декларација о заштити националних и политичких права најприје је усвојена на Свесрпском сабору, а потом у највишим законодавним тијелима Српске и Србије.
