Ако је БиХ уставно дефинисана као држава која се заснива на владавини права и у којој се остварују људска права, а Парламентарна скупштина врши законодавну власт, не може на праву бити засновано кривично гоњење које се врши на основу закона који је наметнуо један вануставни чинилац, један је од закључака округлог стола на Палама "Противправност примјене наметнутих закона пред Судом БиХ у случају предсједника Републике Српске".
"Кривични поступак против предсједника Републике Српске пред Судом БиХ мора се посматрати на принципијелан начин, полазећи од уставног одређења БиХ као демократске државе засноване на владавини права, а не од страначких симпатија или антипатија", истиче се у првом закључку.
У другом закључку констатује се да је високи представник вануставни чинилац, који Устав БиХ не познаје.
"Анекс 10 Дејтонског мировног споразума не даје му овлаштење да врши било коју функцију државне власти, па ни законодавну. Он ју је почео вршити уз подршку западних сила, на основу таквог тумачења Анекса 10 који се не може сматрати чак ни најширим и најслободнијим тумачењем, него је његова измјена. Високи представник може да тумачи Анекс 10, а то значи и своја овлаштења само тако што ће се кретати у оквирима овог анекса, односно у оквирима уобичајеног значења појмова који су у њему садржани. Његово овлаштење доношења закона не произилази ни из Бонске декларације, јер она, прво, није правно обавезујући акт, а друго, не садржи опредјељење великих сила да високи представник врши законодавну власт", наводи се у другом закључку.
У трећем закључку се наглашава да је важно и то што су сви досадашњи високи представници били именовани уз сагласност Савјета безбједности УН, што није био случај са Кристијаном Шмитом, иако је улога Савјета безбједности у поступку именовања изричито поменута у Анексу 10.
"Кривични поступак води се на основу закона који Парламентарна скупштина није усвојила, чак ни тако што би потврдила наметнути закон. Тужилаштво и Суд БиХ полазе, међутим, у кривичном поступку од тога да ли постоји кривична одговорност утемељена у једном акту који по Уставу БиХ, али и Анексу 10 Дејтонског мировног споразума, не може имати правну природу закона. Они су пошли од тога да је неспорно и да се не може оспоравати да је у питању акт који има сва обиљежја закона који је важећи и примјењује се у правном систему БиХ. Фундаментални проблем овог кривичног поступка они уопште нису доводили у питање, штавише нису га уопште узели у разматрање", наводи се у четвртом закључку.
У наредном закључку наглашава се да је Тужилаштво оптужило предсједника Републике због тога што је, потписујући указе, вршио своју уставну надлежност и обавезу, чијим невршењем би изазвао кризу у функционисању уставног система и онемогућио Народну скупштину у вршењу законодавне функције, што би представљао повреду Устава Републике Српске.
"Према томе, он није вршио радњу која је имала дискрециони карактер, него радњу која је представљала уставну дужност", додаје се.
У шестом закључку подсјећа се да је Кристијан Шмит својим одлукама од 1. јула 2023. гоидне учинио, полазећи од онога што он сматра да је у складу са његовим надлежностима, правно ирелевантним указе предсједника Републике.
Према томе, наводи се у овом закључку, ако Тужилаштво и Суд БиХ полазе од одлука Шмита као правно ваљаних, нису ни могли покренути односно водити овај кривични поступак, јер он се не може водити против аката који су поништени, односно против аката /указа предсједника Републике/ који су били правно ирелевантни.
"Из свега слиједи да вођење кривичног поступка ни по ком основу није засновано на важећем праву. У првом реду, кривични поступак је противправан ако се посматра са становишта Анекса 10 Дејтонског мировног споразума и Устава БиХ. Парадоксално је, међутим, да је поступак противправан чак и ако се посматра са становишта одлука које је Шмит донио 1. јула 2023. године, јер се долази до закључка да се води због доношења аката који, са становишта тих одлука, нису били правни него само фактички акти, односно акти који нису могли да произведу било какве правне посљедице", констатује се у посљедњем, седмом закључку данашњег округлог стола.
Усвајањем и потписивањем закључака, на Палама је завршен округли сто "Противправност примјене наметнутих закона пред Судом БиХ у случају предсједника Републике Српске", на којем су учествовали представници академске заједнице универзитета у Бањалуци и Источном Сарајеву, те министар за научнотехнолошки развој и високо образовање Српске Жељко Будимир.
