Предсједник Владе Републике Српске

Вишковић: Странци не дозвољавају договор унутар БиХ

  • Извор: Глас Српске
  • 08.08.2024. 08:11

Све што се у посљедње вријеме дешава биће једног дана иза нас. Треба само стрпљења да се преброди увезена криза и издрже сви притисци који се врше на Српску. Каже ово у интервјуу за Глас Српске предсједник Владе Српске Радован Вишковић наводећи како су људи са ових простора показали да знају да се изборе са свим наметнутим недаћама па ће тако и са овим новим.

Интервју преносимо у цијелости:

- Морамо да дијелимо судбину земаља ЕУ с којима смо економски повезани. Данас има велике проблеме и некада моћна Њемачка. У читавој тој несрећи наша је срећа што смо мали. Имамо малу економију, која се много лакше може прилагођавати свим тим глобалним потресима. Нажалост, у посљедње вријеме изложени смо и разним политичким притисцима са стране који имају за циљ нестанак Српске. То значи и нестанак српског народа на овим просторима. Вјерујем да ти моћници који намјеравају да нас униште нису очекивали да ћемо преживјети све ове године. Када су креирали Дејтонски споразум сматрали су да смо пролазна категорија која ће се утопити у унитарну БиХ. Али до тога није дошло. И да нема ових нових притисака и атака на нас, ми бисмо заиста лагодно живјели, јер нас има само око милион, а располажемо са многим и вриједним природним ресурсима, који су запели за око тим истима који нас данас притишћу заврћући све финансијске вентиле. Али имамо ми и доста пријатеља који су спремни да нам помогну. Тешко јесте, али издржаћемо. Преживјећемо, баш као што смо и до сада. Људи не треба превише да брину. Нека чувају породицу, која треба да буде темељ овог нашег друштва - истакао је Вишковић.

Америчко Министарство финансија недавно је увело санкције и појединим предузећима из Српске. Колико то може утицати на економску и финансијску ситуацију? Да ли је буџет стабилан?

Америчко Министарство финансија недавно је увело санкције и појединим предузећима из Српске. Колико то може утицати на економску и финансијску ситуацију? Да ли је буџет стабилан?

ВИШКОВИЋ: Стабилан је и редовно се извршавају све законске обавезе. Да ли ове санкције утичу на нас? Сигурно, а прије свега на предузећа која су се нашла на америчкој црној листи. Ово је најдиректнији удар на обичне људе, раднике, који немају никакве везе са политиком, одлукама и законима који се доносе, а што је био повод за увођење разних санкција. Ради се о класичном показивању голе силе, мишића. Често смо могли да чујемо од америчког амбасадора у БиХ да санкције нису усмјерене против обичних људи. Али, шта ћемо са око 1.000 радника којима је на овај начин угрожена егзистенција, јер су остали без посла и личних примања. Шта ћемо с њима? Шта су ти људи криви? У овој земљи постоје закони, судови и тужилаштва, те ако је неко за нешто крив, постоје механизми да се они санкционишу. И знају то у америчкој амбасади. Намјерно ударају по обичном човјеку. Ако неко атакује на Републику Српску и њен буџет, али и институције, на тај начин атакује и на људе који овдје живе. Ако, условно речено, не би било Владе или Народне скупштине, гдје ће они онда остваривати своја права. У Сарајеву? И то је нешто што наши грађани треба да разумију. Често се може чути како неки по кафанама и разним кулоарима причају да им је доста овог препуцавања и свађања са странцима и људима из ФБиХ те да би требало сјести и договорити се. Али није проблем на нашој адреси, договор на нивоу БиХ је могућ само ако иде на штету Републике Српске, њених институција и уставом загарантованих права. Има ли Република Српска тај комодитет? Одговор - шта би онда било са борачким додатком, платама и социјалним давањима, али и пољопривредом, шумама.... На крају крајева, до несрећног братоубилачког рата на овим просторима дошло је управо након покушаја централизације земље, односно покушаја намјештања воље једног народа другима у БиХ. Сада нам се намеће та иста прича, која у темељу руши Дејтонски мировни споразум. Жели се срушити све оно на чему је грађен мир у посљедњих 30 година. Политичке ватре су поново упаљене прије пет, шест мјесеци, а све се поклопило са доласком Џејмса О'брајена у Сарајево. Он је приликом посјете Факултету политичких наука окупљеним политичарима и званичницима из ФБиХ дословно поручио: “Чега се ви бојите, када имате нас иза леђа”. Недуго након тога све је кулминирало у БиХ.

Колико ову ситуацију додатно може закомпликовати и долазак Александра Касанофа, који је добио задатак да замијени Габријела Ескобара. Ради се о лицу које је награђено због заслуга које је имало у вези са организовањем украјинског Мајдана?

ВИШКОВИЋ: Од наших грађана не желим ништа крити те морам рећи да Република Српска пуно полаже у америчке изборе, односно њихове резултате, да би коначно у тој земљи била успостављена администрација која ће на један коректнији начин односити не само према Републици Српској, већ и српском народу. Да ли се ико икад запитао како је нашој браћи на Косову, које протјерују са вјековних огњишта. Упада се и блокира рад свих институција. И западне земље на све то не реагују. Да ли је то демократија? Опет се враћамо на питање шта ће бити са обичним људима. Њима се шаље директна порука - пакујте се и идите. Нестаните са ових простора. Зашто правим ове паралеле па зато што би у том неком мрачном сценарију који кроје и осмишљавају ти моћни била још гора ситуација на простору БиХ, ако би се не дај Боже, урушила Република Српска. Један број људи врло често каже, “ма пустите ви Републику Српску, дајте да видимо од чега се живи”. Они, свјесно или не, заборављају да се живи од слободе, коју нам гарантује Република Српска. Можете имати најбоље радно мјесто на свијету, али ако нема слободе, оно вам неће вриједјети ништа. Без обзира на то да ли се у вези са нечим слагали или не, другачије мислили или припадали различитим политичким опцијама, црвена линија свима треба да буде одбрана Српске и њених институција. Нажалост, постоји један број политичких субјеката који су спремни да је жртвују, ради неких својих интереса.

Да ли се могу повући паралеле између овог што данас ради америчко Министарство финансија са константним опструкцијама које се воде на нивоу БиХ, а које се односе на блокаде великих инфраструктурних пројеката, посебно у електроенергетском сектору?

Да ли се могу повући паралеле између овог што данас ради америчко Министарство финансија са константним опструкцијама које се воде на нивоу БиХ, а које се односе на блокаде великих инфраструктурних пројеката, посебно у електроенергетском сектору?

ВИШКОВИЋ: Апсолутно, све вријеме о томе и говорим. Био сам присутан на неким од заједничких састанака када политички лидери из ФБиХ који чине власт на нивоу институција БиХ постигну с нама консензус о неком важном питању, а онда један телефонски позив из неке од иностраних амбасада мијења све. Све пада у воду. И то је нешто што се врло често дешава. Једноставно се од стране појединих иностраних центара моћи не дозвољава било какав договор унутар БиХ, а који би ову земљу водио напријед. Они на БиХ гледају као на покусног кунића, иако су им уста стално пуна демократије, међународног права и слобода.

Појавиле су се и информације да се Републици Српској чак не дозвољава ни да повуче новац из иностранства. О чему се ту ради?

ВИШКОВИЋ: У дијелу јавности се прави велика фама због тога, да се наводно ради о некаквом прању новца, стеченом на овакав или онакав начин. Истина је да Република Српска има пријатеље који су спремни да јој помогну, али им се то не дозвољава. Западне земље управљају СВИФТ-ом у БиХ. На тај начин оне блокирају улазак новца у Српску са било које адресе у свијету. Зар то није отворени атак на све људе, борце, пензионере, раднике, све оне који се финансирају из буџета, који није власништво политичара, званичника, већ грађана.

Да ли је онда њихов крајњи циљ да Влада Српске буде доведена у позицију да не може исплаћивати плате и пензије, да би био изазван бунт код људи?

ВИШКОВИЋ: Били смо свједоци многих обојених револуција широм свијета. Једна од њих била је и у Украјини. Шта је данас остало од те земље. Води се један братоубилачки рат. Али оне који су ту земљу довели у ту позицију није брига, а помоћ им се огледа у слању нових и већих количина оружја.

Како се у све ово уклапа и покушај оспоравања Закона о имунитету?

ВИШКОВИЋ: Бошњачки политичари све раде у договору са иностраним фактором. Уставни суд БиХ је одавно изгубио сваки смисао свог постојања. Они не штите Устав, већ интересе једног народа. И то не постоји нигдје на земаљској кугли, осим код нас. Друга ствар - да ли је нормално да у земљи која претендују да постане чланица ЕУ, у Уставном суду БиХ сједе стране судије, које су алатка за обрачун са Српском.

Наравно ту је и питање имовине, очекујете ли да и оно опет буде актуелизовано, односно да се покуша одузети Српској?

ВИШКОВИЋ: Упитао бих све, како то да је ово питање постало спорно тек након 30 година. Како то да имовина није била спорна током приватизације државних предузећа. БиХ нема своју имовину, она припада ентитетима. Данас се то покушава негирати па их ја онда питам да ли су онда легалне све одлуке које су доношене у протекле три деценије. Шта ћемо са односом између ентитета 51-49. Шта ови бројеви представљају? Ваздух? То је простор, односно територија која је расподијељена између два ентитета. Ми никада нисмо потегли питање како је то Британцима додијељена концесија у Варешу, то је право ФБиХ. Да ли је све урађено у складу са законом, то је друга ствар, и нас то не интересује. Интересантно, када је доношена та одлука о додјели концесије, представници иностраних амбасада су је подржали. То исто право нама се оспорава. Када заједно са Србијом желимо градити ХЕ “Бук Бијела”, онда је то велики проблем. Да је којим случајем донесена одлука да се овај пројекат додијели некој њемачкој компанији, вјерујем да би сви ућутали. Е то су ти двоструки аршини. Питање имовине једно је од главних да би био оспорен наш суверенитет. Многе азијске и афричке земље ријешиле су се колонијализма. Знамо ко су били колонијалисти - управо моћни о којима све ово вријеме причам. Наш простор је богат многим вриједним природним ресурсима. Они су им запели за око. Имамо воду, шуме, плодно земљиште, вриједне људе, али и разне руде и минерале, за којима данас вапи читав свијет.

Да ли ту мислите и на литијум?

ВИШКОВИЋ: Литијум је руда данашњице. Када се говори о овој теми, увијек ћу поштовати струку и науку. Ако они кажу да се може обезбиједити здрава и еколошки прихватљива експлоатација - онда немам ништа против. У том случају зашто бјежати од такве добре прилике за привредни развој. Ако буде утврђено супротно, да је ископавање литијума штетно, онда не видим ко би нормалан подржао тај пројекат. Нажалост у дијелу наше јавности је када је ријеч о литијуму дигнута беспотребна медијска прашина. До сада нико није поднио било какав захтјев за додјелу концесије. Тачка. Али, то и даље не спречава појединце да од тога праве политичку и штетну причу. То је неозбиљно и неодговорно. Пустимо прво струци да да коначну ријеч па онда можемо полемисати. Манимо се јефтиног популизма.

Малигни утицај

Када се желе оспорити одређени пројекти, али и направити одређени алибији за неке наредне потезе против Српске, помиње се и наводни руски малигни утицај на овим просторима.

ВИШКОВИЋ: То је био један од главних изговора због којег нам се више од десет година оспорава изградња крака гасовода “Турски ток” кроз Српску. Волио бих да ми неко објасни - шта је у овом случају малигни утицај. Како то да им не смета, па чак ни иностраним амбасадама у Сарајеву, да се грију руским гасом. Можда је из њиховог угла гледано малигни утицај када вам неко нешто продаје по нижим цијенама, а при томе се као опција намеће далеко скупљи амерички гас. Да ли је то допринос развоју БиХ?

(Извор: Глас Српске)

Пратите нас и путем Вибера

  • 14:00 Кето кухињица

    ''Кето кухињица

  • 14:15 Серија: Ко те шиша (Р)

    ''Хумористична хрватска серија 'Ко те шиша' прати Жигмунда, власника старомодног фризерског салона 'Салон за господу' и Божицу, власницу модерног салона за даме 'Колет', који се налазе један прекопута, на једном загребачком тргу, а дијели их само кафаница 'При Таубеку'.

  • 14:45 Серија: Од јутра до сутра (12+) (Р)

    '''' 'Од јутра до сутра' у режији Михајла Вукобратовића заправо је адаптација аргентиске серије 'Успјешни Пелсови', и прати живот иза и испред камера омиљеног ТВ пара, Срне и Марка.

  • 15:30 Серија: Крваво цвијеће (12+)

    Страсна љубавна прича двоје појединаца.

  • 16:30 Вијести у 16:30

    Преглед најважнијих вијести из земље, региона и свијета.

  • 16:50 Центар дана

    Волите поподне? Важно вам је да након напорног дана одахнете уз актуелне теме, забаву и савим нове и необичне приче из цијелог свијета? Уживате у програму који окупља интересантне госте и регионалне звијезде?