Директор Агенције за информационо-комуникационе технологије Републике Српске Денис Туркановић најавио је у интервјуу Срни успостављање републичког дата центра, у којем ће бити складиштена и одржавана комплетна информационо-комуникациона инфраструктура система управе.
Туркановић је рекао да убрзан и динамичнији развој електронске управе подразумијева и значајније инвестиције.
"Кључна информационо-комуникациона инфраструктура се налази и складишти на различитим локацијама, а обједињавањем на једном мјесту ће се омогућити бројни бенефити, како у контексту функционалног кориштења, тако и у дијелу информационе безбједности", истакао је Туркановић.
Он је додао да је ријеч о кључној и критичној информационо-комуникационој инфраструктури која ће, осим органа управе, обухватити инфраструктуру осталих пружалаца услуга и приватног сектора.
Оснивање дата центра предвиђено је и у Програму економских реформи Српске за ову годину, а Туркановић је навео да је у плану и израда студије изводљивости за извођење овог пројекта гдје ће консултовати најбоље праксе, те проналажење адекватних извора финансирања.
"УМЈЕСТО ШТАМПАЊА ГОМИЛЕ ПАПИРА - ИМАЋЕМО УШТЕДЕ"
Говорећи о електронској управи, он је навео да је претходни период карактерисала дигитализација пословања органа и више од 230 различитих регистара у електронском облику.
Туркановић је истакао да електронску управу желе да дигитализују ради низа бенефита који се, прије свега, огледају у томе да грађани много лакше могу да користе услуге, односно да штеде вријеме и новац.
"Са аспекта органа управе, умјесто да штампамо гомилу папира нећемо имати потребу за тим него ћемо остваривати уштеде. С једне стране то води ка побољшању опште продуктивности друштва у пружању различитих услуга, а са друге стране снижавању трошкова", рекао је Туркановић.
Он је напоменуо да само кроз електронски сервис "Е-беба", односно електронске пријаве новорођенчета, грађани по једном поступку штеде 230 КМ.
"Ако имамо 10.000 рођења дјеце годишње, говоримо о више од 2,3 милиона КМ уштеда које грађани остварују на годишњем нивоу", рекао је Туркановић.
Када је ријеч о привреди, он је подсјетио да је годинама активан и сервис "онлајн" регистрације пословних субјеката.
ЕЛЕКТРОНСКИ СЕРТИФИКАТИ
Говорећи о дигиталним идентитетима, он је рекао да је у претходном периоду успостављено сертификационо тијело које је носилац послова сертификације за органе управе и пружа услугу издавања квалификованог електронског сертификата за електронски потпис и печат за привреду, грађане и органе управе.
"Масовна продукција квалификованих електронских сертификата за електронски потпис и печат је услуга коју треба да омогућимо нашем сертификационом тијелу. Већ сада Пореска управа Републике Српске користи квалификоване електронске сертификате и то је прва институција у Српској која своје документе издаје у изворној електронској форми. То је пракса коју кроз масовну продукцију квалификованих електронских сертификата треба да проширимо и на остале органе", нагласио је Туркановић.
Након успостављања дата центра и квалификованог електронског потписа, директор Агенције је навео да ће бити потребно омогућити и квалификовану електронску доставу електронских докумената и података што ће бити урађено кроз развој платформе - електронско сандуче, а услуге ће се плаћати посредством платформе за електронска плаћања.
"Када све то будемо имали развијено, онда ће наши грађани и привреда осјетити бенефите развијене електронске управе и то је наше апсoлутно опредјељење како ове, тако и наредних година. За све то је потребно времена", поручио је Туркановић.
Он је рекао да је извјесно да ће Агенција у овој години, кроз велику анализу развијености електронске управе, коју су започели у децембру одмах по оснивању Агенције, успоставити регистре да би могли пратити развој електронске управе, и то регистар ИКТ пројеката и прописа, процедура, поступака и услуга доступних у електронској форми и кадрова који се баве пословима развоја електронске управе.
"Јасно је да се развој кључне информационо-комуникационе инфраструктуре неће десити у кратком временском периоду, али ћемо у сарадњи са министарствима извршити инвентуру административних поступака и видјећемо шта је то што може да се уради одмах", рекао је Туркановић.
УЛОГА АГЕНЦИЈЕ У ИЗРАДИ СОЦИЈАЛНЕ КАРТЕ
Као још један важан посао којим се бави Агенција, Туркановић је навео израду цјеловите листе корисника у областима релевантних за израду социјалне карте.
"Ријеч је о листи грађана који су користили неко од социјалних давања у претходном периоду. С обзиром на то да је ријеч о разноврсним социјалним давањима, Влада Српске је идентификовала девет институција које су биле задужене да доставе податке о социјалним давањима из 2022. године", рекао је Туркановић.
Он је додао да је Агенција преузела и размотрила обим и квалитет тих података и да ће у скорије вријеме извјестити Владу о израђеној цјеловитој листи корисника, те ће припремити препоруке надлежним органима како да унаприједе своје евиденције што ће водити и квалитетнијем одлучивању у вези са додјелом социјалних давања у наредном периоду.
Туркановић је оцијенио да Агенција има квалитетну сарадњу са институцијама које се баве развојем информационо-комуникационих технологија у земљама региона, напомињући да ова област у региону заузима приоритетно мјесто у реализацији друштвених и економских циљева.
"Оснивањем Агенције и Република Српска то ставља на тај ниво приоритета у смислу да је основан орган који је самосталан и који може да се посвети и бави само тим послом", закључио је Туркановић.
УБРЗАТИ РАЗВОЈ И ПРИМЈЕНУ ИКТ-а И ЕЛЕКТРОНСКЕ УПРАВЕ
Обезбјеђивање систематичног и убрзаног развоја и примјене информационо-комуникационих технологија и електронске управе у Републици Српској циљ је којем тежи Агенција, чија су четири кључна сета активности – регулаторне, имплементационе, подстицајне и едукативне, као и надзорне, изјавио је Туркановић.
Туркановић је истакао да је Влада Републике Српске, прије утврђивања Закона о Агенцији, утврдила елаборат у којем је за трогодишњи период јасно идентификовала план на основу којег се жели обезбиједити овај циљ, односно да унаприједи квалитет живота грађана кроз квалитетну и безбједну примјену информационо-комуникационих технологија.
"Области дјеловања агенције су развој електронске управе, дигиталних идентитета, информационе безбједности и ИКТ дјелатности, у оквиру које имамо развој ИКТ индустрије чије су стопе раста значајне и примјетне али постоји знатан простор да се унаприједи. Процес дигитализације привреде је потребно јачати и Влада кроз подстицајне мјере подржава тај развој. Важно је јачање ИКТ знања и вјештина како специјалиста, тако и грађана, који треба да искористе бенефите развијеног информационог друштва", навео је Туркановић.
