Највећа лаж протеклог рата је "званична" истина о Сребреници. Тврдња о геноциду заснива се на лажи o мјесту и начину страдања припадника 28. дивизије тзв. Армије БиХ, а не на броју, тврди то у својим документима адвокат Слободан Перић.
Двоструки аршини и више су него очигледни. Највеће лицемјерство види се управо на примјеру српских жртава из Сребренице за које сви кажу да су страдали у селима око Сребренице. Међутим, прича је потпуно другачија када се спомињу муслиманске за које, како каже, сви тврде да су страдале у Сребреници што никако није тачно.
Сви Сребреничани, пише у документу, који су погинули у борбама, или су заробљени страдали су током пробоја колоне према Тузли ван Сребренице и заштићене зоне. Осим тога, ради се о војницима 28. дивизије тзв. Армије БИХ.
- Два мјесеца прије напада српских снага на Сребреницу припадници 28. Дивизије тзв. Армије БиХ из заштићене зоне Сребреница свакодневно су изводили диверзантска дејства на подручју под српском контролом и углавном убијали понеког српског цивила или минирали или запалили понеки објекат, све у циљу одвлачења и слабљења српских снага око Сарајева гдје су муслиманске и хрватске снаге у то вријеме планирале велику офанзиву. Када је српска војска ушла у Сребреницу муслиманске снаге нису пружиле никакав отпор већ су прије тога послали цивилно становништво, жене, дјецу и старце у Поточаре гдје је био смјештен холандски батаљон УНПРОФОР-а, а припадници 28. дивизије, њих око 5.800 и исто толико цивила кренули су из мјеста Шушњари у пробој према Тузли. Ову колону српске снаге откриле су тек сутрадан тј. 12.07.1992. и четири дана водиле борбе са њима. Дакле, у Сребреници, Поточарима као ни на цијелом подручју заштићене зоне Сребренице, нико није стрељан нити заробљен - пише у документу.
Због тога је резолуција о Сребреници атентат на српски народ и истину, каже и професор Зоран Аврамовић. У потпуности се изгубило значење термина геноцид. У самом 20. вијеку појашњава, постоји неколико примјера геноцида, а један такав је Хитлеров над Словенима и Јеврејима. Због тога је Сребреницу са тим немогуће поредити.
- Да ли је могуће да неко подигне тај догађај на ниво Уједињених нација, а сви ови други геноциди су као под тепихом и то вријеђа прије свега научну мисао, достојанство нације, морал и знање - сматра Зоран Аврамовић, социолог из Београда.
Никада нећемо прихватити најављену резолуцију о Сребреници јер су Срби, српски војници, бранили свој народ и српску земљу порука је бораца. Муслимани су кажу изгинули у борби, а српски војници су поднијели огромне жртве бранећи своју земљу.
- Упорно покушава да се створи наратив да нас неко убиједи да смо ми геноцидна нација да смо ми геноцидан народ, а у ствари постоји само једна истина која је за нас прихватљива. Постоји истина да је овдје био грађански рат који ми нисмо наметнули већ неко други - изјавио је Радан Остојић, предсједник БОРС-а.
- Ја као командант то не могу прихватити никако да сам се борио и толико жртава поднио да ме сада зову геноцид зато што сам се борио на својој земљи - каже Боривоје Ђокић, ратни командант ВРС.
Срби су завјетни народ који почива на жртви јер је само у прошлом вијеку био подвргнут недвосмисленом геноциду и то свима треба да је јасно. Видљиво је и да резолуција долази у занимљивом историјском тренутку притисака на Републику Српску. Уједињене нације због тога не смију бити предмет злоупотребе лобистичких група и одређених земаља, јасна је порука.
