Посљедице НАТО бомбардовања Републике Српске 30.августа 1995. године, пројектилима са осиромашеним уранијумом, дуго ће се осјећати и неопходно је испитати стање на терену као и код пацијената, како би стекли прави увид у оно што нам се дешавало прије 29 година, рекао је Срни кардиолог Никола Шобот.
- Ријеч је о таквим једињењима који стотинама година остају присутни и имају штетан утицај кроз дужи временски период, а малигна обољења су обољења која се развијају постепено - рекао је Шобот, који је и начелник Клинике за кардиохирургију Универзитетског клиничког центра Републике Српске.
Он наводи да је НАТО бомбардовање Републике Српске можда оставило посљедице које су веће и погубније, а о којима тренутно не знамо много.
Шобот каже да је утицај животне средине на здравље људи огроман и управо спада у оне факторе на које се може утицати како би сачували здравље становника.
- Тренутно немамо податке ни о количини уранијума ни о самим директним посљедицама зрачења на здравље људи, сем оних опсервационих студија који се заснивају на личним утисцима, односно утисцима љекара прегледањем већег броја пацијената са малигним обољењима - рекао је Шобот.
Он је нагласио да, као здравствени систем, имамо обавезу да препознамо шта се дешавало ових 29 година и да се кроз озбиљна истраживања покуша верификовати утицај бомби са осиромашеним уранијумом на здравље људи.
Осим тога, додао је да су становници изложени и негативном дејству разних хемикалија, те је с тим у вези неопходно заштитити здравље становништва.
- Надам се да ћемо у наредном периоду спровести одређена истраживања и студије које ће довести до тога да идентификујемо саме узроке обољења, односно да видимо концентрацију самог уранујума и његово дејство на здравље људи - рекао је Шобот.
