Министар здравља и социјалне заштите Републике Српске Ален Шеранић рекао је да посебни колективни уговор за запослене у јавним установама у области здравства доноси важна унапређења процеса рада и повећања права радника.
Шеранић је рекао да је тим документом предвиђено повећање накнаде за ноћни рад са 30 на 40 одсто.
- Прихватили смо и приједлог синдиката да за мјеста под посебним ризиком накнада износи од два до 20 одсто, а била је до 15 одсто - рекао је Шеранић.
Он је навео да је посебно значајна мјера да се здравственим радницима који раде у изразито неразвијеним и неразвијеним локалним заједницама омогући накнада на плату до 25 одсто.
- То је био и захтјев начелника мањих локалних заједница како би могли да привуку и задрже здравствене раднике - додао је Шеранић.
Он је навео да су, по захтјеву синдиката, колективним уговором и возачима хитних санитетских возила одобрене накнаде за обављање тог посла.
- Дефинисали смо и да су здравствене установе у обавези да у року од 60 дана донесу правилник о одређивању стимулација здравственим радницима како би све било јасно и транспарентно. Имали смо добру сарадњу са синдикатом у оквиру преговора - нагласио је Шеранић за Срну.
ЗАВРШЕТАК РАДОВА НА БОЛНИЦИ У ТРЕБИЊУ У ПОСЉЕДЊЕМ КВАРТАЛУ ОВЕ ГОДИНЕ
Шеранић је рекао да радови на новој болници у Требињу напредују добром динамиком, подсјетивши да су завршени грађевинско-конструктивни радови и да су у току радови на унутрашњости објекта.
- Тренутно се ради на набавци опреме, с обзиром на то да је потребно да се поручи прије како би се могла инсталирати и како би здравствени радници могли да прођу обуку - навео је Шеранић.
Он је додао да град Требиње завршава послове када је ријеч о канализационој и електромрежи, те остале ствари у вези са логистиком.
- Надам се да ћемо у складу са уговором завршити све послове - рекао је Шеранић.
Он је истакао да се у посљедњем кварталу ове године може очекивати завршетак свих радова на новом објекту болнице, као и свих осталих послова.
- У оквиру уговора предвиђено је да се обави и едукација здравствених радника за нове апарате које ће користити. Има много ствари које је потребно завршити у складу са уговором. Очекујем да би то могло бити у посљедњем кварталу ове године - додао је Шеранић.
Он је оцијенио да ће изградњом нове болнице у Требињу бити унапријеђени услови рада, што је један од сегмената спречавања одласка медицинских радника.
- Осим тога, и посебни колективни уговор и све оно што говоримо о платама је пакет којим покушавамо да обезбиједимо останак здравствених радника у Српској - рекао је Шеранић.
Он је указао да је важно завршити послове када је ријеч о болници у Приједору и добити идејно рјешење за реконструкцију и доградњу ове здравствене установе.
- Разговарали смо са менаџментом болнице, али и града Приједора који су се активно укључили у овај посао, тако да се надам да ћемо ускоро добити такву врсту идејног пројекта. У неколико наврата Влада је помогла приједорској болници за одређене хитне ствари. Међутим, овдје треба озбиљно приступити пројекту како би здравствени радници и пацијенти могли да добију квалитетнију здравствену заштиту - рекао је Шеранић.
Он је додао да је добра сарадња Владе и Института за физикалну медицину, рехабилитацију и ортопедску хирургију "Др Мирослав Зотовић", те да се ускоро очекује отварање ортопедије на локацији у Слатини, али и бањско-рекреативног центра у Српским топлицама.
ПОВЕЋАЊЕМ ПЛАТА ДО УНАПРЕЂЕЊА ЕКОНОМСКО-СОЦИЈАЛНОГ СТАТУСА РАДНИКА
Шеранић је подсјетио да ће медицинским сестрама и техничарима од јануарске плате примања бити повећана за 100 КМ, што је учињено на захтјев синдиката.
- За то ће требати додатно да се издвоји 15 милиона КМ и тај ће новац бити обезбијеђен. Не смијемо доћи у ситуацију, као што се то десило у једном дому здравља, да се смањују коефицијенти здравственим радницима. То се не смије доводити у питање - рекао је Шеранић.
Он је навео да ће повећањем плата од 10 одсто свим здравственим радницима од 1. априла на иницијативу предсједника Српске Милорада Додика бити пројектовано оно што је синдикат очекивао из аспекта повећања плата.
Шеранић је рекао да Република Српска за повећања плата у здравству треба да обезбиједи додатних око 53 милиона КМ, те додао да ће Министарство наставити да ради на унапређењу економско-социјалног положаја здравствених радника.
НОВЕ УСЛУГЕ НА НИВОУ ПРИМАРНЕ ЗДРАВСТВЕНЕ ЗАШТИТЕ
Ресорни министар је навео да је Фонд здравственог осигурања ове године планирао више активности када је ријеч о увођењу нових услуга у примарни ниво здравствене заштите.
- Они су предвидјели у овој години проширење уговора домова здравља за одређене услуге. На примјер, да услуге центара за ментално здравље у вези са проблемима дјеце са говором или из аутистичног спектра поремећаја пребацимо на ниво домова здравља - рекао је Шеранић.
Он је додао да је важно да се у оквиру домова здравља планирају и услуге за рано откривање шећерне болести или других хроничних обољења.
- Радићемо и на раном третману и препознавању симптома депресије - рекао је Шеранић.
НА ТРЕЗОРСКИ СИСТЕМ ПОСЛОВАЊА НИЈЕ ПРЕШЛО ОСАМ ДОМОВА ЗДРАВЉА
Шеранић је навео да је прошле године обезбијеђена исплата око 51 милион КМ за дуговања домова здравља како би прешли на трезорски систем пословања, те додао да још осам домова здравља није ушло у тај систем пословања.
- Неки то нису учинили због неусвајања општинских буџета, што ће бити учињено у
наредном периоду. Неки су свој улазак у трезор помјерили за 1. фебруар, а неки нису завршили процес доношења одлука, тако да ћемо и са њима наставити да радимо - рекао је Шеранић.
Он је нагласио да је важно што је обезбијеђено да домови здравља више немају дуговања према Фонду за пензијско и инвалидско осигурање, тако да радници могу без проблема да одлазе у пензију и да им стаж буде повезан.
ОМОГУЋИТИ МАКСИМАЛНУ БЕЗБЈЕДНОСТ РАДНИЦИМА У ЗДРАВСТВУ
Говорећи о иницијативи Удружења доктора породичне медицине да у Кривични законик буде уведено кривично дјело напад на лице запослено у здравственој установи, Шеранић је рекао да Министарство то подржава и да сви заједно треба да раде на томе да радницима у здравству буде омогућена максимална безбједност у обављању њихових радних задатака.
- Радници социјалне заштите такође се доводе у појединим ситуацијама у врло изазовне безбједносне ситуације. Не смијемо дозволити да долазе у ситуације у којима ће им бити нарушена безбједност - закључио је Шеранић.