Историчар Александар Раковић је оцијенио да је западна хегемонија доживјела у Генералној скупштини УН пораз, јер су само 84 државе гласале за резолуцију о Сребреници, док 109 држава није гласало, те због тога ова резолуција, која је иначе необавезујућа, не може да се примјењује.
Историчар Александар Раковић је оцијенио да је западна хегемонија доживјела у Генералној скупштини УН пораз, јер су само 84 државе гласале за резолуцију о Сребреници, док 109 држава није гласало, те због тога ова резолуција, која је иначе необавезујућа, не може да се примјењује.
Раковић је оцијенио да је резултат гласања у Генералној скупштини УН био поразан по спонзора резолуције о Сребреници - Њемачку, као и колективни Запад и остале који су слиједили ову сегрегационистичку политику против српског народа.
Он је указао на то да су западне земље, посебно САД, Велика Британија и Њемачка, покушале да усвајањем резолуције и на овај начин оправдају своју агресију на српски народ током деведесетих година 20. вијека, као и западно разбијање СФР Југославије и СР Југославије.
Раковић је навео да је Њемачкој, Аустрији и Хрватској одговарало да се у други план стави нацистичко-усташки геноцид у Другом свјетском рату како би се у првом плану нашао такозвани геноцид у Сребреници, а стигма колективне кривице ставила на Србију и Републику Српску.
- Наравно, важан циљ носилаца колективног Запада је укидање Републике Српске. Они би то сматрали суштинском побједом над српским народом, а нестанак српске државности западно од Дрине био би коначна казна за слободарски отпор српског народа против западне хегемоније - сматра Раковић.
Раковић је у свом ауторском тексту на интернет страници Културног центра Нови Сад, навео да Запад није успио да стави стигму колективне кривице на српски народ.
Он је подсјетио и на мишљења израелских стручњака за геноцид и холокауст Гидеона Грајфа, Јехуду Бауера, Ефраима Зурофа који су категорични у тврдњи да у Сребреници није био геноцид, него само ратни злочин, што је потврдила и независна десеточлана међународна комисија, предвођена Грајфом.
- За Јевреје је питање страдања суштински део индентитета, но, и за Србе је то питање једнако важно, а такође се тиче идентитета, посебно ако се има у виду да су Срби, Јевреји и Роми били састрадалници у логорима смрти Независне Државе Хрватске - навео је Раковић који је сарадник Института за новију историју Србије.
Он је подсјетио на то да је високи представник за БиХ у оставци Валентин Инцко, у својству окупационог гувернера, 23. јула 2021. године наметнуо допуне у Кривичном закону БиХ којима је криминализовао негирање геноцида у Сребреници и величање ратних злочинаца.
За ово је предвиђена казна затвора, од шест мјесеци до пет година за негирање геноцида и најмање три године за величање ратних злочинаца, чиме је Инцко укинуо право на слободу говора и мишљења.
- Но, српски народ то не прихвата. Западна хегемонија доживјела је пораз на Генералној скупштини УН. У вези с тим, ми, Срби, не треба да се разбацујемо појмовима о догађајима у Сребреници, већ да се држимо чињенице да је ријеч о ратном злочину за који су одговарали појединци - поручио је Раковић.
Он је напоменуо да је Србија неколико мјесеци водила врло активну дипломатију како би убиједила што је више могуће држава да не гласају за резолуцију о Сребреници, те да ће та српска дипломатија и наступ предсједника Александра Вучића у Генералној скупштини УН остати забиљежени као велики успјеси Србије на међународном пољу.
Раковић је оцијенио да је праведно рјешење уједињење Србије, Републике Српске и Црне Горе у јединствену српску државу.
