Радован Ковачевић, име је из Српске које је у "игри" је за главног преговарача БиХ са Европском Унијом, открио је то министар Жељко Будимир. Каже Српска има квалитетне људе за тако нешто а Ковачевић је један од њих. Ипак, велику улогу осим преговарача, имаће и преговарачка структура па је пред БиХ много посла.
Тај посао већ је урадила Сјеверна Македонија па би како сазнајемо БиХ могла управо да ради по њиховом принципу. С тим да земља мора све да адаптира према свом Уставном уређењу. Послова и задатака је пуно од саме организације, одласка тимова у Брисел па до самих средстава и буџета. Оно што је за сада једино сигурно јесте да ће преговарач бити из Републике Српске,јер је у Савјету министара предсједавајући Хрват, а министар спољних послова Бошњак.
"Преговарач ће бити само вођа тима Републике Српске који треба да спријечи да се у процесу евроинтеграција уруши нека надлежност или позиција Републике Српске што политичко Сарајево види као своју прилику да и кроз то ослаби Републику Српску, зато је важно мјесто преговарача", рекао је Жељко Будимир, министар за научнотехнолошки развој и високо образовање Републике Српске.
И то је једини принцип по којем БиХ и може да функционише. Неопходан је договор и заступљеност свих конститутивних народа. Ипак, могуће су и ротације.
"Оно што је договорено да долази до ротације, да стални преговарач не буде стално Србин него ако дође до промјене у Савјету министара и Министарству спољних послова у Савјету министара, да тада дође и до ротације преговарача, то је један концепт који је постављен", рекао је Милан Петковић, посланик Српског клуба у Представничком дому Парламентарне скупштине БиХ.
Договор је ипак не свиђа Жељку Комшићу који каже да преговарача са Европском Унијом именује Предсједништво БиХ а да партнери на нивоу БиХ сем Елмедина Конаковића који је и у Савјету министара немају никакву улогу.
У овом тренутку то није релевантно узимати у обзир, јер је договор људи који чине власт у БиХ кључ. Осим тога не треба заборавити, јасни су у Српској, да је то човјек који је изабран гласовима другог народа па и није превише релевантан. Без обзира на негодовање појединаца, корак напријед је већ учињен и то када је Савјет министара усвојио оно што су лидери и договорили.
