Бошњаке, али и њихове западне менторе обеспокојава чињеница да је Додик постао симбол отпора и лидерства за све људе у југоисточној Европи, посебно у земљама бивше Југославије.
У сјенци велике трагедије која је задесила Јабланицу, дијелове Херцеговине и средње Босне, одржани су избори у БиХ на којима су грађани бирали локалне функционере у општинама и градовима. Протекли у мирној и демократској атмосфери, избори су показали да су грађани Босне и Херцеговине разумјели њихов значај не само у контексту локалних, већ, шире, и геополитичких прилика.
КУДА ИДЕ БОСНА И ХЕРЦЕГОВИНА?
Иако правила скројена и прецизирана у канцеларијама западних дипломата у Сарајеву, резултати избора нису изашли у сусрет очекивањима америчке Амбасаде, канцеларије високог представника, суда и тужилаштва у Сарајеву. Напротив. Умјесто припреманог дебакла, Додик је тријумфовао.
Странка предсједника Додика, СНСД, у Републици Српској добила је више гласова од свих политичких партија заједно, односно више од четири петине начелничких позиција у општинама Републике Српске. Сви учесници на локалним изборима 2024. године признали су ову побједу. На бошњачкој страни ствари су изгледале знатно другачије. Политичка искључивост која се није, никада, огледала само према Србима и Хрватима већ је агресивно наступала и дјеловала и према унутрашњој конкуренцији и овај пут показала је своје несмањене капацитете. Свађе и сукоби ту су препознатљив део колективног идентитета. Није згорег на овом мјесту подсетити да су радикални исламизам и исламистички тероризам прогласили себе идентитетом, у некад мултиетничком Сарајеву. Да би спријечили било какво огорчење због отворене подршке терористима, усвојили су и нагласили концепт исламофобије, који је требало да има исту тежину као и концепт ксенофобије: а овај „семантички штит“ је прво коришћен против критика које долазе из Републике Српске, како би у политичкој пракси и на јавној сцени била настављена примјена „српске кривице“ за све лоше што се догодило током распада СФРЈ.
УСТАВ-ПРЕВАРА И ЕКСПЕРИМЕНТ
С додатном острашћеношћу испратили су и побједу Додика који је у околностима страшних притисака и усаглашеног дјеловања исламиста, неонациста и западних неолиберала, а ризикујући сопствени живот и политичку будућност, доследно играо на карту очувања виталних националних интереса РС - по сваку цијену. Додатно Бошњаке, али и њихове западне менторе обеспокојава чињеница да је Додик постао симбол отпора и лидерства за све људе у југоисточној Европи, посебно у земљама бивше Југославије. Истрајавање у борби за слободу и мир препознале су и Русији и Кини одраније, али и земље Европске уније: Мађарска, Аустрија, Словенија и Хрватска. Од недавно и швицарска јавност са интересовањем прати догађаје и процесе у којима учествује или их покреће предсједник Републике Српске. Шта Додик мисли и планира, постало је тема која интригира најугледније и најзначајније швајцарске медије као и тамошњу политичку сцену.
„Желимо да укинемо све мјере које је донио и наметнуо страни интервенционизам, користећи историјски тренутак и моћ Запада на нашу штету“, рекао је Милорад Додик новинару швајцарског недјељника Велтвохе Роџеру Копелу који се интересовао за даље кораке Републике Српске. Додик је објаснио да је БиХ задатост великих, оних који не не желе признати да су направили грешку у стварању такве земље и да је Устав Босне и Херцеговине превара и експеримент.
„Ако не можемо учинити уставно одрживу БиХ, онда је мирно раздвајање једини излаз“, нагласио је Милорад Додик.
ТРИ СТРАНЦА И ДВА БОШЊАКА
Без имало калкулације, председник РС је потврдио опредељење Републике да не жели чланство у Алијанси која је бомбардовала српски народ у Српској и Србији, и указао на чињеницу да је актуелни амерички предсједник Џозеф Бајден направио политичку каријеру на лажима о Србима.
„Знам да докле год људи попут њега сједе у америчкој администрацији, неће бити могуће разговарати о рационалном приступу у БиХ. На томе су градили своје каријере“.
Према његовим ријечима, Уставни суд Босне и Херцеговине функционише на основу правила која доносе три странца и два Бошњака.
„Немамо закон о Уставном суду и сваким даном очекујемо неку њихову новину, глупост која све више отуђује и дијели Босну и Херцеговину. Не дијели је Милорад Додик, БиХ, већ странци, судије Уставног суда БиХ, лажни високи представник Кристијан Шмит”.
СЛОБОДА - ТО ЈЕ СРПСКА
Када је ријеч о раздвајању, објашњава: Нисам за насилно раздвајање, али сам и против концентрације власти у Сарајеву, која би насилно држала Србе покореним". Српски народ, сматра, због тога, јасно изједначава слободу, са оним што се зове Република Српска.
Овакве поруке нису не непромишљене нити исхитрене. Додик се ослања на објективне процјене ситуације и капацитета Републике Српске да такве намјере реализује. Комплексна ситуација у свету и на Западу, посртање НАТО-а у Украјини и на Блиском истоку, као и јачање евроазијских интеграција са афричким и јужноамеричким државама, показују да је одзвонило униполарном свијету и времену које је обележила западна хегемонија и брутално насиље. У подели историјских карата, Додик је сео на праву страну преговарачког стола. Не рачунајући на ризик. Ехо оваквог поступања су гласови из Европе који у њему препознају симбол непокорености у времену у којем су покорност и сервилност препознати као обавезујуће категорије. Европа се буди.
