Министар европских интеграција и међународне сарадње Република Српска Златан Клокић поручио је у писму америчком амбасадору у БиХ Мајклу Марфију да објављивање пријетећег саопштења Амбасаде САД о 9. јануару, на очигледно неутемељеним основама, представља мијешање у систем кривичног правосуђа у БиХ и још једно грубо и флагрантно кршење Бечке конвенције о дипломатским односима.
Клокић је истакао да агресивно саопштење Амбасаде САД у БиХ од уторка, 9. јануара, у ком су упућене пријетње свима који обиљежавају 9. јануар, Дан Републике Српске отворено речено срамоти САД.
Он је навео да је у цјелокупној историји Европе једини празник који је неки суд икада забранио, наводећи забрану дискриминације, Дан Републике Српске.
Клокићево писмо Марфију преносимо у цијелости:
Поштовани амбасадоре Марфи,
Као министар европских интеграција и међународне сарадње Републике Српске, дужан сам да одговорим на агресивно саопштење Амбасаде САД БиХ од 9. јануара у ком су упућене пријетње свима који обиљежавају 9. јануар, Дан Републике Српске.
Ово саопштење, отворено речено, срамоти САД. У њему је упућен пријетећи позив правосудним органима БиХ и органима за спровођење закона да отворе истрагу против грађана БиХ због учешћа у прослави празника.
Како се каже у саопштењу, “проблем није у прослављању празника, него одлуци да се обиљежава 9. јануара. Повезивање обиљежавања са православним вјерским празником крши неколико одредби Устава БиХ које забрањују дискриминацију”. Особљу америчке амбасаде мора да је промакло да је и сама Амбасада САД била затворена прије нешто више од двије недјеље поводом званичног америчког празника Божића, вјерског празника којим хришћани славе Христово рођење.
Дан Републике Српске, којим се обиљежава датум оснивања Републике Српске 9. јануара 1992. године, једноставно је прослава постојања Републике Српске - постојања које Устав БиХ, Анекс четири Дејтонског споразума из 1995. године, у потпуности признаје као темељни стуб уставне структуре БиХ. У закону којим се утврђује Дан Републике Српске изричито се наводи да се он “прославља као свјетовни празник”, а обиљежавање празника је стриктно на добровољној основи. Грађанима се не намеће ниједан аспект овог празника.
Када је Уставни суд БиХ разматрао уставност Дана Републике Српске 2019. године, четири од шест држављана БиХ на суду гласало је у прилог закона о овом празнику. Међутим, тројица страних судија, као и обично, у савезу са двојицом бошњачких судија, небулозно су утврдили да је Дан Републике Српске на неки начин супротан Уставу.
БиХ је једина држава на свијету која се налази у бизарној ситуацији, гдје у свом Уставном суду има судијска мјеста резервисана за странце - странце који не говоре локални језик нити живе на територији којом владају као платонски старатељи нити полажу одговорност икоме. Европска комисија је позвала на окончање ове структуре, што је требало урадити прије више деценија.
Не постоји правно одбрањива основа за одлуку Уставног суда БиХ о Дану Републике, коју правници оштро и оправдано критикују. Судијска већина је нереално утврдила да Дан Републике Српске крши одредбе Устава БиХ којима се забрањује дискриминација и конвенције о људским правима - иако нема ничег неуставног, ни у најмањој мјери, у прослављању рођендана Републике Српске.
Закон о Дану Републике Српске ни на који начин не оцрњује ниједну етничку групу или други политички субјекат, нити спречава друге групе и субјекте да одреде своје дане којима ће обиљежавати признање и сјећање. Дан Републике Српске је секуларан празник, али чак и да је вјерски као и многи календарски дани, 9. јануар се поклапа са празновањем православног свеца, ту не би било ничег дискриминаторног.
Широм Европе и свијета, укључујући САД, земље и њихове територијалне јединице прослављају државне празнике којима се обиљежава дан од посебног значаја за припаднике вјерске или етничке групе - готово у свим случајевима, за припаднике најбројније групе у земљи или територијалној јединици. Готово ниједна европска земља јавно не празнује важне исламске празнике или друге нехришћанске вјерске празнике упркос бројној муслиманској мањини. На примјер, њемачка покрајина Баварска има десет државних празника којима се празнују вјерски празници већинске хришћанске заједнице и ниједан државни празник којим се обиљежавају светковине значајне муслиманске мањине у држави.
У цјелокупној историји Европе, једини празник који је неки суд икада забранио наводећи забрану дискриминације је Дан Републике Српске.
Идеја судијске већине Уставног суда БиХ да су празници којима се обиљежавају дани од посебног значаја за одређену вјерску или етничку групу дискриминаторни нема никакво упориште у европском или међународном праву. У ствари, тројица страних судија Уставног суда који су гласали за забрану Дана Републике Српске долазе из европских земаља у којима се више хришћанских празника обиљежава као државни празник; тим судијама никада не би пало на памет да својим сународницима покушају да наметну своју лоше смишљену секуларистичку агенду као питање уставног права.
Како је наведено у једној студији Европског парламента из 2013. године: “Неколико уставних судова, рјешавајући наводно дискриминаторски карактер правила којима се недјеља и најважнији празници хришћанства проглашавају државним празницима, одбацили су ове предмете сматрајући да избор законодавца као такав није нерационалан с обзиром на вјерску и историјску традицију друштва и чињеницу да су ови празници, временом, попримили секуларно значење”.
Према апсурдном образложењу судијске већине, ниједна европска држава не би могла да прогласи Божић државним празником. Штавише, муслимански празници, који су тренутно државни празници у кантонима са бошњачком већином у БиХ, не би могли бити признати, јер би такви празници на неки начин “дискриминисали” немуслимане. Чињеница да судијска већина Уставног суда БиХ никада не би ни разматрала оспоравање тих празника очигледно показује да је одлука о Дану Републике Српске била чисто политички напад на Републику Српску.
Америчка невладина организација Дом слободе наводи да је судска одлука о Дану Републике “примјер политизације правосуђа”.
Маркус Танер, уредник “Балкан инсајта”, пише: “Опскурно питање `дана државности` Републике Српске никада није требало да се нађе на насловним страницама новина, а камоли пред судовима, нарочито не пред највишом инстанцом у земљи. Тешко је схватити зашто се судије баве доношењем одлуке о томе да ли народ треба да прославља девети, десети, једанаести или било који други дан у мјесецу.
Када би се испитивао под некаквим уставним микроскопом, готово сваки државни празник био би `дискриминаторан`.
Гледано из овог апсурдног угла, ирски национални празник, Дан Светог Патрика, представља дискриминацију протестантске заједнице - која не признаје католичке свеце - а да не говоримо о све већем броју нехришћана у земљи. Да ли ико тамо прави проблем од тога? Наравно да не”.
Потпуно неоснована одлука Уставног суда БиХ против Дана Републике Српске је атак на уставни поредак БиХ. Чињеница да је судијска већина прогласила прославу рођендана Републике Српске дискриминаторном, а да и даље са одобравањем гледа на друге празнике које обиљежавају само неки сегменти становништва, јасно показује да је једини циљ одлуке делегитимизација самог постојања Републике Српске.
Нико - па ни Уставни суд - није изнад Устава. Институције Републике Српске једноставно не могу да сарађује са Уставним судом БиХ, чијом судијском већином доминирају странци, када флагрантно прекорачује уставне границе својих овлашћења, настоји да наметне апсурдне и произвољне одлуке и иде, корак по корак, ка остварењу ратног циља бошњачке армије - гашењу Републике Српске.
Позив Амбасаде САД да полиција Републике Српске отвори истрагу против њених грађана због неспровођења одлуке Уставног суда против Дана Републике Српске показује лицемјерје Амбасаде када је ријеч о владавини права.
Закон у БиХ је, према Амбасади, оно што кажу САД. Амбасада САД је највећи покровитељ Кристијана Шмита, Нијемца који противправно тврди да има овлашћење да октроише законе и кажњава грађане БиХ на основу одлуке и који наставља да се користи наређењем којим Уставном суду и сваком другом суду забрањује да чак и узме у разматрање било које питање којим се “на било који начин оспорава” било која одлука високог представника - функције коју Шмит противправно тврди да обавља.
Лицемјерје је додатно наглашено чињеницом да Амбасада свјесно игнорише одлуку Уставног суда из 2006. године у којој се истиче да именовање високог представника “потврђује Савјет безбједности УН”. Како је Амбасади САД познато, Шмит никада није потврђен.
Наш став је да стране амбасаде у БиХ треба да олакшају међусобно разумијевање те да поштују децентрализовану уставну структуру БиХ и демократски изабране власти. Непотребно и бескорисно саопштење Амбасаде САД од 9. јануара чини управо супротно и само служи да истакне дестабилизујући утицај сталног уплитања Амбасаде у унутрашња питања БиХ.
Објављивање пријетећег саопштења на очигледно неутемељеним основама представља мијешање у систем кривичног правосуђа у БиХ и, као такво, представља још једно грубо и флагрантно кршење Бечке конвенције о дипломатским односима од стране Амбасаде. Што је још горе, осуђивање Републике Српске због исте врсте прославе која се редовно виђа у ФБиХ - а коју чак подржавају и САД - грађанима Републике Српске служи као потврда да у непристрасност Амбасаде није могуће вјеровати.
Влада Републике Српске жели да унаприједи односе са САД, чему би умногоме допринијело то да америчке дипломате поштују своје обавезе из међународног права и односе се према грађанима БиХ без предубјеђења.
