Република Српска у потпуности подржава европске интеграције БиХ, а један од корака који је неоспорно неопходан да би БиХ постала чланица ЕУ је затварање ОХР-а, пише у 30. Извјештају Републике Српске Савјету безбједности УН.
"ЕУ је одавно препознала да ОХР није у складу са стандардима и условима за чланство у ЕУ, а опште је познато да присуство странца који тврди да има диктаторска овлашћења у БиХ озбиљно подрива европске интеграције", пише у Извјештају који је, у име Републике Српске као потписнице свих анекса Дејтонског споразума, генералном секретару УН Антонију Гутересу и земљама чланицама Савјета безбједности упутио премијер Радован Вишковић.
У Извјештају се напомиње да би рјешавање питања страних судија у Уставном суду БиХ допринијело спречавању сталних криза чији је извор блок страних и бошњачких судија који доносе одлуке које многи грађани у БиХ никако не могу прихватити као легитимне.
Република Српске се нада, додаје се у документу, да ће питање страних судија бити ускоро ријешено у пакету са осталих 14 кључних приоритета европских интеграција.
У Извјештају је појашњено да Република Српска наставља да подржава и ради на коначном чланству БиХ у ЕУ, схватајући да ће реформе на путу ка чланству у ЕУ унаприједити живот људи у Републици Српској и БиХ у цјелини.
У документу се напомиње да се Република Српска залаже за брзо усвајање неопходних реформи на путу БиХ ка чланству у ЕУ, при чему треба водити рачуна да се поштују уставне надлежности свих нивоа управе.
"У складу са својим уставним надлежностима, Република Српска је годинама марљиво радила на европским интеграцијама и остварила значајан напредак на постизању циљева које је ЕУ зацртала у својим извјештајима о БиХ. До сада је неколико хиљада прописа Републике Српске прошло процедуру усаглашавања и оцјењивања усклађености са правним тековинама ЕУ", пише у Извјештају.
У документу се наводи и да су лидери на нивоу БиХ, упркос својим дубоким разликама по многим питањима, посљедњих мјесеци постигли значајан напредак у спровођењу реформи потребних за интеграцију БиХ у ЕУ.
"Њихова достигнућа, која су дошла кроз директне преговоре и без икаквог учешћа Кристијана Шмита и његових људи, показују шта домаће руководство БиХ може постићи само када је ослобођено страног уплитања. ЕУ је утврдила 14 кључних приоритета за интеграцију БиХ у Унију. Током љета, Република Српска истакла је приједлог да се свих тих 14 приоритета ријеши у једном пакету, што би био огроман искорак у европским аспирацијама БиХ", подсјећа се у Извјештају.
Иако тај приједлог није прихваћен, додаје се у документу, лидери на нивоу БиХ су 22. августа договорили свеобухватан скуп реформских закона који се односе на 14 приоритета ЕУ.
Од споразума од 22. августа, Парламентарна скупштина БиХ донијела је неколико закона који су дио 14 приоритета ЕУ, а БиХ је недавно успоставила пуну сарадњу са Агенцијом ЕУ за сарадњу на спровођењу закона (Европол) отварањем нових просторија за заједничку контакт тачку БиХ у згради Министарства безбједности у Савјету министара.
"ЕУ је ово назвала 'важном прекретницом' за БиХ која ће у великој мјери допринијети напорима БиХ на јачању превенције и борбе против организованог криминала и корупције, што је један од 14 кључних приоритета у Мишљењу Европске комисије о захтјеву БиХ за чланство у ЕУ", пише у документу.
Званичници ЕУ и земаља чланица ЕУ, такође, су похвалили заједничке напоре политичког руководства БиХ на спровођењу реформи за европске интеграције, те је комесар за проширење ЕУ Оливер Вархељи рекао да руководство БиХ "остварује резултате, било да се ради о области владавине права, било да се ради о другим областима у којима постоји застој већ неколико година".
У Извјештају је оцијењено да је описани напредак на европским интеграцијама постигнут упркос, а не због присуства ОХР-а.
"Заиста, реформа коју је ЕУ утврдила као кључну за европске интеграције БиХ је окончање деспотског надзора ОХР-а над БиХ и њеним грађанима. Извјештаји Европске комисије јасно су ставили до знања да су диктаторска овлашћења која ОХР противправно присваја потпуно неспојива са путем БиХ ка чланству у ЕУ", пише у документу.
На тај начин, напомиње се у Извјештају, они који подржавају даљу доминацију ОХР-а над БиХ ометају европске интеграције БиХ, а штета коју узрокује даље присуство ОХР-а све више се увиђа на међународној позорници.
"У интервјуу који је дао у мају, бивши високи представник Волфганг Петрич рекао је за ОХР да 'то неће функционисати и не можете ући у ЕУ са таквим господаром који ће доносити те одлуке'. Слично томе, бивши високи представник Карл Билт сматра да 'континуирано присуство ОХР-а у својству старатеља Дејтона често разводњава утицај дјеловања ЕУ', те да је ОХР 'од дијела рјешења постао дио проблема'", пише у документу.
У Извјештају се напомиње и да један елемент од 14 кључних приоритета које је ЕУ поставила за европске интеграције БиХ јесте "рјешавање питања међународних судија" у Уставном суду БиХ, односно замјена страних судија тог суда држављанима БиХ.
У документу се упозорава и да је Уставом БиХ предвиђено да пет година након његовог ступања на снагу ове стране судије буду замијењене држављанима БиХ, али да више од 27 година касније, стране судије и даље су тамо гдје су и биле.
"Странке које представљају два од три конститутивна народа БиХ (Србе и Хрвате) подржавају доношење закона којим би се тројица страних судија у Уставном суду замијенила судијама који су домаћи држављани, што је случај и у сваком другом уставном суду у свијету", пише у Извјештају.
У документу се напомиње и да разлог из ког бошњачке политичке странке блокирају све разумне покушаје замјене страних судија држављанима БиХ јесте тај што те стране судије чине политички савез са бошњачким судијама у сврху централизовања БиХ, уз флагрантно кршење Устава, подривање суверенитета БиХ, упорно деградирање Устава који је Суд дужан да штити и спречавање развоја правосуђа које треба конституисати у складу са стандардима ЕУ.става који је Суд дужан да штити и спречавање развоја правосуђа које треба конституисати у складу са стандардима ЕУ.
"Под доминацијом страних судија, Уставни суд непрестано подрива сопствени легитимитет, не само у Републици Српској, него и у цијелој БиХ. Заиста, неспровођење судских одлука је израженије у Федерацији БиХ него у Републици Српској. Сматра се да је овај суд политички инструмент којим доминира ОХР", пише у документу.
У Извјештају се упозорава и да је ова корупција судског процеса резултирала бројним уставно неодбрањивим одлукама које су озбиљно, сасвим разумљиво, нарушиле поштовање Суда.
"Када се Уставни суд једном приликом усудио да покаже мјеру независности од ОХР-а прихвативши да разматра ОХР-ово кршење права на судски процес, високи представник је одговорио поништавањем одлуке Суда и декретом да ниједан поступак ОХР-а не може бити предмет преиспитивања на било ком органу БиХ", пише у документу.
Ова одлука и одсуство међународне критике разоткрива цинично лицемјерје захтјева ОХР-а и његових савезника да се све одлуке Уставног суда поштују као коначне и обавезујуће.
"Такође треба напоменути да, за разлику од готово сваког уставног суда у свијету, Уставни суд БиХ није уређен Законом о Уставном суду нити другим законом који доноси законодавни орган. У 17 од 18 држава чланица ЕУ које имају уставни суд - све осим једне микродржаве - суд је регулисан законом о уставном суду или другим прописом који доноси законодавац", пише у Извјештају.
У документу је наведено да БиХ мора донијети закон о Уставном суду, да би испунила стандарде ЕУ.
"Тек након неколико деценија непопустљивости бошњачких странака по питању одавно закашњеле замјене страних судија, Народна скупштина Републике Српске у јуну је донијела одлуку да обустави спровођење одређених одлука Уставног суда БиХ док то питање не буде ријешено на Парламентарној скупштини БиХ", пише у Извјештају.
