Број Срба у Мађарској је растао, показао је посљедњи попис становништва, али је и даље ријеч о малој заједници коју охрабрују посјете званичника Репулике Српске и Србије, рекао је Срни протосинђел Варнава Kнежевић, секретар Епархије будимске.
Број Срба у Мађарској је растао, показао је посљедњи попис становништва, али је и даље ријеч о малој заједници коју охрабрују посјете званичника Репулике Српске и Србије, рекао је Срни протосинђел Варнава Kнежевић, секретар Епархије будимске.
Kнежевић је напоменуо да су се у историји мијењали називи држава и облици владавине, али да је Српска православна црква увијек имала посебан положај у друштву.
- Српска православна црква данас, посебно за вријеме власти премијера Мађарске Виктора Орбана, има посебан статус као једна од четири историјске цркве, а сходно томе ужива одређене повластице у друштву - навео је Варнава.
Он је додао да то подразумијева организовање, његовање културе и образовања, те да и посјета званичника, као што је ова предсједника Републике Српске Милорада Додика, охрабрује оне који његују српску традицију, културу и обичаје.
- То улива наду да неко ипак брине о нама, да нисмо сами, да имамо матичну државу, како Републику Српску тако и Србију. Домаће власти овдје у Мађарској прате овако високе посјете и јасно им је зашто предсједник Додик долази у посјету Српској православној цркви - истакао је Варнава.
Он је навео да је циљ очувати традиционалне вриједности за које се, како каже, залаже и Влада Мађарске која промовише хришћанске вриједности и такав облик живота у савременом друштву.
Kада је ријеч о попису становништва, секретар Епархије будимске навео је да је број Срба у порасту, али да је ипак ријеч о малобројној заједници.
- Ми се надамо да ће, захваљујући добрим односима Републике Српске, Србије и Мађарске, долазити пословни људи, спортисти, студенти и ђаци - закључио је Варнава.
Предсједник Републике Српске Милорад Додик синоћ је у Будимпешти отворио манифестацију "Српски дани" у оквиру које ће у наредних мјесец дана у Мађарској кроз различите догађаје и програме бити представљени српска култура, обичаји, умјетност и наука.
Одлуку о оснивању донијела је Српска православна Епархија будимска.
Свечаност је одржана у палати Текелијанум, коју је као задужбину, основао велики српски добротвор Сава Текелија 1838. године да би се у њој школовали сиромашни ђаци и студенти из свих крајева, а власник овог издања је Епархија будимска.
У овој згради налази се и један од два српска ђачка дома у Будимпешти, а обнова овог здања завршена је прије три године.
