Иако звучи невјероватно, на списку оних који у Републици Српској имају статус запослених је и пензионерка која је загазила у 97. годину.
Она јесте необичан али није риједак примјер, јер су хиљаде грађана који су се пензионисали одлучиле да и даље привређују.
"Најстарија корисница са статусом осигураника рођена је 1928. године на подручју Крајине и налази се у осигурању у области борачко-инвалидске заштите", рекли су за "Независне новине" из Фонда за пензијско и инвалидско осигурање (ПИО) Републике Српске.
У Српској су 2013. године радила само 33 пензионера. Сада их је запослено више од 7.000.
"У посљедњих неколико година повећан је број корисника права на пензију који су након остваривања права поново стекли статус осигураника. Тако је на дан 3. децембар 2024. године у евиденцијама Фонда са статусом корисник/осигураник регистровано укупно 7.637 лица", појаснили су из Фонда ПИО РС.
Дјелатности у којима пензионери најчешће раде су грађевинарство, саобраћај, прехрамбена индустрија, телекомуникације, научна дјелатност, рударство и друго, гдје се најчешће траже стручњаци с одговарајућом лиценцом.
Ту, међутим, списак није завршен, већ пензионери раде и у областима здравства, те високог образовања. Има случајева да су запослени и у комерцијалним пољопривредним газдинствима. Да раде након пензионисања одлучили су и неки љекари, адвокати... И има их још.
"Најчешће су то лица са специфичним занимањима и одговарајућим лиценцама, који су као такви потребни послодавцима чија се дјелатност не може одвијати а да немају запослено лице тог профила. То су електроинжењери, машински инжењери, грађевински инжењери, хемијско-технолошки инжењери, инжењери дрвопрераде, али и љекари - вјештаци при судовима, те стоматолози и правници. Има и лица са средњом стручном спремом, нпр. запослених у различитим удружењима, а такође и НК радника на пословима обезбјеђења или чувања објеката и слично", појаснили су из Фонда за пензијско и инвалидско осигурање (ПИО) Републике Српске.
Ристо Маслеша, предсједник Градског удружења пензионера Требиње, сматра да је то што хиљаде пензионера раде посљедица два фактора: послодавцима недостаје радника, а пензионерима новца.
"Рецимо, овдје у Требињу Индустрија алата зове пензионере. Једноставно, немају квалификованих радника. Ови што су били обучени за то, на тим машинама, отишли су у пензију, а млади нису заинтересовани, одоше, јер смо наслоњени на Дубровник", рекао је Маслеша.
Истовремено, додаје, и пензионерима са малим пензијама добро дође кад добију плату.
"Имате људе који су релативно здрави и могу још да раде, поготово војна лица или лица из унутрашњих послова, који у пензију оду релативно млади и пуни су снаге. Њих приватник једва дочека", истакао је Маслеша.
Према ранијим информацијама из Фонда ПИО, највећи број пензионера који су засукали рукаве биљежи се у већим и развијенијим економским и административним средиштима, односно у Бањалуци, Бијељини, Приједору, Добоју, Требињу, те Источном Сарајеву, али их има и у мањим општинама.
