Oпозиција треба да се састане што прије и окрене према главном политичком противнику. Понавља то још од марта ПДП-ов Игор Црнадак. Поновио је и данас.
"Ми ћемо радити само на томе да опозиција буде окупљена и да побиједи на локалним изборима и да то буде корак ка новој Влади, поштеној, демократској Влади, без Додиковог СНСД-а“, рекао је потпредсједник ПДП-а Игор Црнадак.
С обзиром на то да исту причу понавља годинама, и константно губи, мало ко му вјерује и у његовој странци. Неће, каже, било какав конфликт или препуцавање унутар опозиције, већ припреме за изборе. Већ сада се види да ће опозиционе припреме за изборе бити све само не борба против политичких неистомоишљеника.
Распали су се до те мјере да је одавно постало мучно и гледати и слушати шта све говоре и раде једни другима.
О неком јединству Црнадак може само да сања. То му јасно даје до знања и бивша страначка колегиница.
И Народни фронт се припрема за локалне изборе, али, судећи према Јелени Тривић, примарнo против ПДП-а и Драшка Станивуковића.
"Странка има велики број људи који могу бити кредибилни, људи с ауторитетом, са знањем, са завршеним школама, са искуством, озбиљни људи, не вјетропири. Зашто ми не бисмо понудили кандидата за градоначелника, када ми Станивуковића сматрамо кандидатом режима?“, упитала је предсједник Народног фрона Јелена Тривић.
Из својих жеља за неки опозициони договор Црнадак слободно може да прекрижи и Небојшу Вукановића. Он тек не штеди ни Народни Фронт, а ни ПДП. Јасну поруку има за Тривићку, а још јаснију за Драшка Станивуковића.
"Ја ћу њега да уништим, сада вам овдје први пут кажем. Ја ћу њега да уништим. Не треба му Владо Ђајић. Он је направио симбиозу с Додиком која је сваким даном све видљивија. Ја ћу њега да уништим потпуно. Госпођа Тривић имала је доста упозорења и доста прилика за поправни, тај њен некоректан однос који у најмању руку нисам заслужио“, рекао је лидер Листе За правду и ред Небојша Вукановић.
Ко ће, на крају, шта да добије и да ли ће бити заслужено, показаће избори. Досадашњи им нису остали у најбољем сјећању, као што у сјећању остаје некадашња подршка у коју су се заклињали у борби против власти. На крају се испоставило да су их личне сујете и анимозитети уништили до те мјере да ће на сљедећим изборима опозиција једино у борбу против саме себе.