У овом документу се додаје да су високи представници до сада наметнули стотине закона и уставних амандмана, али да Дејтонски споразум, као једини извор законитих овлашћења високог представника, једноставно није могуће разложно тумачити као да високом представнику даје такву диктаторску моћ.

Према Анексу 10. Дејтонског споразума високи представник има стриктно ограничен мандат, односно да "прати", "одржава тијесан контакт са странама", "помаже", "учествује на састанцима" и "извјештава", а не да доноси одлуке које су обавезујуће по владе и грађане БиХ.

Српска подсјећа да од 1997. године високи представник присваја, без икаквог правног образложења, "бонска овлаштења" на основу којих влада и кажњава посредством одлука, без икаквог надзора или законског процеса, чиме увелико прекорачује мандат који му је дат Дејтонским споразумом и пренебрегава цјелокупан демократски систем утврђен Уставом БиХ.

Ову очигледно незакониту узурпацију суверенитета у БиХ од високог представника као такву препознаје и стручна заједница, чак и поједини бивши високи представници, те тако високи представник који је први присвојио такозвана бонска овлашћења Карлос Вестендорп, говорећи о њима, признаје "да то и није било баш легално".

"Први високи представник Калр Билт недавно је написао: `Правни основ /наводних бонских овлашћења високог представника/ крајње је упитан`. Бивши британски амбасадор у БиХ Чарлс Крофорд, који је помогао у креирању `бонских овлашћења`, написао је: `Колико ја видим, бонска овлашћења немају никакав стваран правни основ. Изродила су се у међународно политичко блефирање у игри моћи, коју су високи представници узастопно умотавали у правнички језик да би цијела ствар изгледала импозантно и неизбјежно`", подсјећа се у Извјештају.

Додаје се да постоји неколико научних анализа које разматрају могуће правне основе бонских овлашћења, а сва сагласно закључују да су та овлашћења флагрантно незаконита.

Као примјер се наводи и анкета портала на хрватском језику "Поскок" гдје је десет стручњака из области права из различитих држава ЕУ дало одричан одговор на питање да ли такозвана бонска овлашћења дају високом представнику право да доноси законе у БиХ.

У трећем дијелу Извјештаја констатује се да су високи представници агресивно и темељно подривали уставну структуру БиХ формирањем бројних институција на нивоу БиХ незаконитим одлукама и тактиком притиска и тиме нарушили уставну подјелу надлежности између два ентитета и нивоа БиХ.

Напомиње се да у Уставу БиХ изричито стоји: "Све владине функције и овлашћења, која нису овим уставом изричито дата институцијама БиХ, припадају ентитетима", као и да закони који наводно институцијама БиХ дају надлежност у областима које нису "овим уставом изричито дате институцијама БиХ" нису легитимни закони, него представљају узурпацију.

"Институције успостављене супротно јасним одредбама Устава БиХ незаконите су и Република Српска није дужна да их призна. Потпуно је орвеловски тврдити да Република Српска дјелује `супротно Дејтону` зато што тражи да се поштује Устав БиХ који је усаглашен у Дејтону. Напад на Дејтон представљају, у ствари, аутократско наметање на стотине одлука високих представника грађанима БиХ", оцијењено је у Извјештају.

Један од најупечатљивијих примјера противуставне централизације БиХ од ОХР-а, додаје се, јесте успостављање правосудних и органа за спровођење закона на нивоу БиХ посредством одлуке и принуде, односно Суда, Тужилаштва и Високог судског и тужилачког савјета БиХ.

Појашњава се да Устав БиХ предвиђа постојање само једне институције правосуђа на нивоу државе - Уставни суд БиХ.

"У праву важи аксиом да закон који је усвојен под принудом нема никакву правну ваљаност. У ствари, закон донесен по налогу вануставног актера није ништа легитимнији од закона на који печат стави парламент под контролом диктатора", наглашава се у Извјештају, који је усвојила Влада Републике Српске.

Додаје се да принуда коју је ОХР вршио над посланицима Парламентарне скупштине БиХ, приликом доношења Закона о Суду БиХ, представља директно кршење Устава БиХ према ком је БиХ "демократска држава која функционише у складу са владавином права и путем слободних и демократских избора".

"Али, чак и ако би се прихватило да је Закон о Суду БиХ формално усвојен, он је и даље очигледно противуставан, јер само постојање Суда БиХ представља нарушавање уставне подјеле надлежности између ентитета и институција БиХ", појашњава се у Извјештају.

Из Републике Српске указују да након неуставног формирања наведених институција правосуђа, ОХР преузима висок степен контроле над њиховим радом, а посебну пажњу завређује то што ОХР под палицом Кристијана Шмита инструментализује правосуђе против предсједника Српске Милорада Додика зато што одбацује његово противправно преузимање неограничене власти.

"Шмит је извршио притисак на Тужилаштво БиХ да хитно покрене поступак против предсједника Додика због новоуведеног кривичног дјела, а затим је извршио притисак на Суд да донесе осуђујућу пресуду у најкраћем року. Тужилаштво и Суд поступили су у складу са налозима ОХР-а и то неуобичајено брзо с обзиром да се ради о институцијама које су познате по спорости у раду", констатује се у Извјештају.

Указано је да је и Уставни суд БиХ, једина институција правосуђа на нивоу БиХ коју Устав БиХ изричито предвиђа, већ годинама под контролом ОХР-а који користи овај суд, ослањајући се на пресудне гласове страних судија, да са своје стране радикално подрије уставни поредак у БиХ.

"Већина у Уставном суду инструментализована је да се ентитетима одузму уставом загарантоване надлежности, у настојању да се сведу на пуку форму без суштине. Судијска већина у Уставном суду потпуно је потчињена ОХР-у. Један бивши судија Уставног суда признао је да постоји `прећутан договор између Суда и високог представника да Суд . . . увијек потврђује меритум његових закона . . .`", истиче се у Извјештају.

У овом документу се наглашава да контрола коју ОХР има над Уставним судом иде толико далеко да је, у случају када је Суд једном донио одлуку која се није допала високом представнику, он је поништио и донио одлуку којом забрањује било какво поступање пред Уставним судом или било којим другим судом које "на било који начин оспорава било коју одлуку високог представника".

Из Републике Српске указују да је присуство странца са диктаторским овлашћењима у БиХ озбиљно нарушило политичку културу у земљи, умањујући дух компромиса неопходног за развој зреле демократије.

"Бошњачке политичке странке у БиХ, свјесне да у ОХР-у имају поузданог савезника у погледу централизације, одбијају да уђу у искрен разговор са српским и хрватским политичким странкама и истичу максималистичке ставове у нади да ће ОХР заобићи демократске процедуре и омогућити им да остваре своје циљеве, што се, нажалост, исувише често и дешава", наводи се у Извјештају.

Додаје се да први високи представник Карл Билт одавно позива на укидање ОХР-а и оцјењује да је ОХР дио проблема у БиХ најмање десет година, а бивши високи представник Волфганг Петрич, такође, се већ дуго залаже за затварање ОХР-а изјавивши да је високи представник данас "у сваком погледу дио проблема, а не рјешења".

Још један бивши високи представник, Мирослав Лајчак, такође је савјетовао да међународна заједница у БиХ треба да буде присутна искључиво као страна која савјетује и посредује, а не као доносилац одлука.

"Лидери у региону такође су препознали Шмитову погубну улогу. На примјер, говорећи о БиХ и неопходности унутрашњег договора без страног туторства, предсједник Хрватске Зоран Милановић изјавио је: `Све друго, што вријеме више одмиче, постаје бесмислено`", закључено је у трећем дијелу Извјештаја.

Пратите нас и путем Вибера