Република Српска је међународни субјект, а Кристијан Шмит није високи представник, истакао је асистент на уставном праву на Правном факултету Универзитета у Београду Алекса Николић.
Николић је рекао Срни да су потпуно неисправне и погрешне тврдње из закључака ПИК-а да овлашћења тзв. високог представника остају иста, као и да Република Српска и ФБиХ као ентитети нису државе, те да као такви не посједују међународно признање.
Он је навео да је до сада приликом именовања високог представника УН за БиХ увијек испоштована процедура предвиђена Анексом десет Дејтонског мировног споразума, те су они изабрани према адекватној процедури, односно од Савјета безбедности УН, резолуцијом, према препоруци Савјета за спровођење мира.
"Господин Кристијан Шмит, који се од 2021. године представља као високи представник, изабран је од Савета за спровођење мира, чија улога није изборна – високог представника бира Савет безбедности УН, а Савет за спровођење мира је саветодавно тело које само предлаже /не и бира/ кандидате", навео је Николић.
С тим у вези, нагласио је он, са правне тачке гледишта потпуно су исправни и закључци наведени у тачкама 24 и 25 Декларације Свесрпског сабора о заједничкој будућности српског народа, према којима се "осуђује непоштовање и кршење Дејтонског мировног споразума", али и "сматра непримереним постављање високог представника супротно Анексу десет Дејтонског мировног споразума".
Када је ријеч о међународноправном субјективитету ентитета, Николић је истакао да је ПИК, са правне тачке гледано, изнио још неколико неисправних закључака.
"Наиме, БиХ није производ уставног права, већ међународног уговора, што јасно сведочи о њеном конфедерално-федералном карактеру уређења. Као производ међународног уговора – Дејтонског мировног споразума, БиХ је настала захваљујући потписима у име и од стране Републике Српске, која је настала 9. јануара 1992. године, пре крвавог грађанског рата, и која је у том рату одбранила свој суверенитет и потврдила међународно признање, потписивањем анекса Дејтонског мировног споразума", навео је Николић.
Штавише, додао је он, и Венецијанска комисија Савјета Европе је у мишљењу број 337 од 2005. године навела је да анекси представљају дио Дејтонског мировног споразума из чега произилази да су Република Српска и ФБиХ међународно признати субјекти права.
"Напослијетку, чини се да управо ово негирање конфедерално-федералног карактера БиХ утиче на њен опстанак. Дејтоном је јасно утврђено које су надлежности БиХ, Републике Српске и ФБиХ, и свако њихово угрожавање може довести до мирног раздруживања", истакао је Николић.
