БиХ не може направити сљедећи корак и отворити преговоре о приступању са ЕУ док не испуни свих 14 приоритета, што подразумијева и затварање ОХР-а и одлазак страних судија из Уставног суда БиХ, рекао је делегат у Клубу српског народа у Дому народа Парламентарне скупштине БиХ Радован Ковачевић.
"Ако нас питате, то је приоритет број један и треба да уђемо у Парламентарну скупштину БиХ и тај посао завршимо", истакао је Ковачевић, коментаришући недавно објављени Извјештај Европске комисије о напретку БиХ.
Он је рекао да су представници Републике Српске спремни да у Парламентарној скупштини БиХ заврше све, али да сва питања буду стављена на дневни ред, што подразумијева затварање ОХР-а и одлазак страних судија из Уставног суда БиХ.
"То је нешто што пише у 14 приоритета Мишљења Европске комисије", нагласио је Ковачевић.
Он је истакао да из Републике Српске не постоји никакав проблем да се све стави на сто и у Парламентарној скупштини БиХ заврши сав посао и свих 14 приоритета.
"Добили смо и сада у извјештају Европске комисије да ће преговори бити отворени оног тренутка када испунимо све што пише у 14 приоритета. Међутим, чули смо став представника сарајевских или бошњачких политичких странака да питање страних судија у Уставном суду БиХ треба да се ријеши дан пред улазак у ЕУ. Европска комисија је рекла да тако не може", нагласио је Ковачевић.
Он је указао да се у БиХ проблематизује све када се говори о ономе што је уставна структура, надлежности ентитета и надлежности БиХ, онолико колико их има и како је наведено у Уставу БиХ.
Ковачевић је рекао да се недавно објављени извјештај Европске комисије односио на Украјину, Молдавију, Грузију и БиХ, те да унутар тог контекста и треба гледати на то питање. Према његовим ријечима, када се извјештај Европске комисије за БиХ упореди са земљама као што су Украјина и Молдавија, онда много позитивније дјелује за те земље.
"Али, морамо бити реални, то су земље које не контролишу своју територију и не зна се уопште о којој територији је ријеч. То су земље у којима до прије пет или 10 година нису ни знали да ли уопште желе у ЕУ или према некој другој страни. Очигледно је да то код њих зависи од избора од избора. Сада вјероватно желе у овим околностима да то брзо заврше", рекао је Ковачевић за БХРТ.
Он је нагласио да је БиХ урадила много више од Украјине, Молдавије и Грузије заједно и истакао да за разлику од ове три земље у БиХ постоји консензус о европском путу који не зависи од тога какви ће бити резултати избора.
"Мислим да је БиХ уназад деценијама урадила стварно много и много више него бројне земље које су већ чланице ЕУ попут Румуније и Бугарске. Урадили смо огромне ствари и заборавља се колико се БиХ промијенила, систем унутар БиХ. Ако питате нас из Републике Српске, ми мислимо да је то у већини случајева било негативно, али то су били захтјеви ЕУ", навео је Ковачевић.
Он је нагласио да је БиХ деценијама на европском путу и испуњава услове који се пред њу постављају, али да су, нажалост, захтјеви ЕУ најчешће били такви да се БиХ мијења, што је, како сматра, лоше.
"Да ли је било или није било довољно то су сада већ неке друге ствари. Тешко је о томе говорити на поједностављен начин да ли смо задовољни или не. Ближе сам томе да нисам задовољан и да немамо претјерано разлога да будемо задовољни начином на који су нас позиционирали и третирали", рекао је Ковачевић.
Он је нагласио да у БиХ, од потписивања Дејтонског мировног споразума, постоји консензус свих политичких странака у Федерацији БиХ и у Републици Српској, у власти и опозицији, да се иде у ЕУ.
"Боравио сам недавно у посјети Европском парламенту и имао разговоре са посланицима тог парламента, представницима Европске комисије и Савјета ЕУ, али и у парламенту Белгије. Из перспективе Белгије БиХ је преједноставна земља у којој се веома једноставно доносе одлуке", рекао је Ковачевић.
Он је нагласио да је, када је ријеч о БиХ, неприхватљиво да стално постоје захтјеви да се земља централизује, док се у Белгији, средишту и земљи у којој се налазе све институције ЕУ, одлуке доносе много теже него у БиХ.
"ЕУ је, на примјер, жељела потписати споразум о слободној трговини са Канадом. Свих 27 земаља чланица ЕУ су жељеле да потпишу споразум о слободној трговини са Канадом, 26 земаља је потписало и ратификовало тај споразум, у Белгији је запело јер Валонија није дала дозволу. Валонија као један ентитет није дала дозволу да се ратификује тај споразум и цијела ЕУ није ратификовала Споразум о слободној трговини са Канадом", рекао је Ковачевић.
