Политички представници Републике Српске залажу се искључиво за поштовање слова Дејтонског мировног споразума, за разлику од оних који се позивају на неки "дух Дејтона", а уствари крше тај споразум на штету Српске, али и БиХ, изјавио је Срни посланик СНСД-а у Представничком дому Парламентарне скупштине БиХ Милорад Којић.
Којић је оцијенио да Дејтонски мировни споразум у свом изворном облику фактички више не постоји због различитих одлука које су највише ишле на штету његовог разграђивања, те разграђивања Анекса четири, односно Устава БиХ.
Он је истакао да Устав БиХ представља дио међународног уговора и спада у међународни уговор, те треба и мора да буде једини основ за опстанак БиХ у облику у којем је данас, те напоменуо да треба престати са његовим урушавањем.
"Они који се позивају на Дејтон када треба увести санкције функционерима Републике Српске су управо ти који највише девастирају и крше Дејтонски мировни споразум, а мислим на дио међународне заједнице", рекао је Којић.
Којић је напоменуо да је познато да је Уставни суд својим дјеловањем у потпуности девастирао Анекс четири, односно Устав БиХ.
"Високи представници су упорно кршили Анекс 10 Дејтонског споразума, а данас имамо странца који се лажно представља као високи представник", указао је Којић.
Он је подсјетио да Кристијан Шмит никада није добио релевантну резолуцију Савјета безбједности УН, чиме се опет крши Дејтонски мировни споразум.
Којић је указао да је очигледно да страни фактор заједно са Бошњацима жели да даље настави са девастирањем Дејтонског мировног споразума на штету Српске, што ни на који начин неће бити дозвољено и што Република Српска упорно кроз своје законодавно тијело покушава да оспори.
"Тешко је данас рећи да Дејтон у пуном капацитету функционише као изворни документ, али за очување БиХ он даље не смије да буде девастиран", рекао је Којић.
У уторак, 21. новембра, навршава се 28 година од када је у америчкој бази "Рајт Петерсон" у Дејтону парафиран Општи оквирни споразум за мир у БиХ и његових 12 анекса, чиме је окончан рат у БиХ и успостављен њен уставноправни поредак.
Овим споразумом створена је државна заједница БиХ састављена од два ентитета - Републике Српске и Федерације БиХ, који су потписници свих анекса.
