Потврђивање првостепене пресуде предсједнику Републике Српске је крај дејтонске БиХ и она више не живи уставни живот, изјавио је за Срну професор уставног права Синиша Каран.
"Оно што гледамо годинама уназад, а данас је доживјело свој врхунац јесте насилни обрачун са Републиком Српском, њеним институцијама и српским народом. Принципи устава, правна држава и владавина права на темељима демократских избора више не постоји.
БиХ је данас територија приватног лица - лажног високог представника, који своју самовољу представља као правду. Кристијан Шмит је званично закуцао посљедњи ексер у ковчег звани БиХ и тиме потврдио оно што говоримо годинама - Дејтон је мртво слово на папиру за оне који желе унитарну државу по мјери бошњачког народа", нагласио је Каран.
Он је рекао да Суд БиХ и Шмит, који немају ни интегритет ни одговорност према грађанима, покушавају оборити легитимну вољу српског народа.
"Ми им јасно кажемо: народ бира – народ опозива. Нико други! Српски народ има обавезу да заштити своје национално и политичко биће. Његова изборна воља зове се Милорад Додик. Одбраном његовог легитимитета бранимо своју слободу, своју Републику, бранимо част свих који су своје животе уградили у темеље Српске", поручио је професор Каран.
Он је констатовао да Република Српска неће дозволити укидање изборне воље својих становника, нити разарање институција.
"Република Српска је спремна на борбу - институционалну, политичку и демократску.
Историја ће записати: ово је тренутак када је неизабрани и непозвани странац срушио БиХ, а ојачао статус и одлучност Републике Српске", нагласио је Каран, који је и министар унутрашњих послова Српске.
Министар Каран је оцијенио да је ово највећа криза Дејтона и устава. "Борба је институционална, демократска и политичка. МУП гарантује безбједност свим грађанима, јер мир нема алтернативу. Република Српска је створена у миру и у миру опстаје. Њене институције су створене на демократском капацитету народне воље и народ је кључни носилац суверенитета и одраз самосталности Српске у федералној БиХ", закључио је министар Каран.