Професор уставног права Синиша Каран изјавио је да Европски савјет данашњим закључцима позивају на отворено кршење Устава БиХ, а тиме и Дејтонског споразума у цјелини.
Реагујући на закључак у којем Европски савјет даје предност грађанима над конститутивним народима у БиХ, како су пренијели поједини медији, Каран је рекао за Срну да европске интеграције не могу и не смију бити повод да се иде против Устава и Дејтона нарушавањем унутрашњег баланса који је заснован на етно-ентитетском основу, колективним правима и равноправности конститутивних народа и грађана.
Каран је нагласио да се морају уважавати реалне уставне позиције ентитета и конститутивних народа као носилаца суверенитета у сложеној федералној, мултиетничкој заједници каква је БиХ.
У недостатку ваљане политичко-правне аргументације, појаснио је професор уставног права за Срну, плашт демократије се пребацује преко свега, а у намјери критике етно-ентитетских основа државног уређења БиХ.
- Призивање демократије и заштите људских права и слобода само појединаца (грађана) су класичне централистичке и унитаристичке претензије које потичу из редова најбројнијег народа, док пракса, међутим, потврђује да се не ради о процесу демократизације него о стварању услова за мајоризацију - указао је Каран.
Он је нагласио да сложене државне заједнице, чија се сложеност одликује мултиконфесионалношћу, мултикултуралношћу, мултиетничношћу, захтјевају сложен демократски идентитет и легитимитет који одговара таквој, сложеној вишезначној структури државне организације.
Према његовим ријечима, поред индивидуалног, грађанског, појединачног и личног, легитимитет етничко-конститутивног дијела сложене заједнице појављује се као самосталан политички субјект, са самосталним политичким захтјевима.
- Грађанин нема екслузивитет на апсолутно демократско представљање, он нема ни капацитет апсолутног представљања и себе као појединца и колективитета чији је и сам члан. Заклињући се на своја неотуђива индивидуална права, не смије их истовремено одузимати друштвеном, политичком, државном колективитету као субјекту сложене државне заједнице, чија сложеност има особине мултинационалности, мултикултуралности - рекао је Каран.
Колективитет се представља сам и не тражи реализацију својих, колективних интереса посредним путем, при чему, додао је он, артикулација колективитета јесте и уставна категорија, есенцијални елемент, не придодат, већ оригинаран.
Одузети то право колективитету, упозорио је Каран, одузимање је стуба, основа државне структуре на којој почива БиХ.
- Подржавање грађанске БиХ и злоупотреба општег тренда демократизације друштва има прикривене намјере, како смо више пута до сада рекли, а то су стварање централистичке и унитаристичке БиХ, мајоризација од већинског народа, одузимање права другим конситутитивним и државотворним народима, и дио су континуиране политике напада на Републику Српску - констатовао је Каран.
Кроз такозвану "угроженост демократских права грађанина", каже он, исти опструишу функционисање државе и директно крше Устав БиХ и цјелину Дејтонског споразума наводећи да је "потреба демократизације друштва" грађанског типа "један човјек - један глас" једини исправни демократски друштвени систем, те карактеришући учешће колективитета поред грађанина у политичком животу као непожељан и недемократским чин.
Професор Каран је поручио да се унитаристичким идејама морамо супротстављати "искреним" федерализмом, као изразом јединства разноликости.
