Професор уставног права Синиша Каран истакао је за Срну да Декларацијом, која је усвојена на Свесрпском сабору 8. јуна у Београду, Република Српска ствара своје двије државности - државност унутар БиХ и државност у оквиру Србије, матице и заједничке државе свих Срба на свијету.
Каран је појаснио да је 9. јануар вјечно дан настанка Републике Српске, а 15. фебруар дан државности свих Срба слављен у матици - изворишту заједничке државности, историје и јединства цјелокупног српског народа и тај датум представља заштиту српског националног и политичког бића, али и путоказ заједничке будућност свих Срба.
Колумну професора Карана за Срну преносимо у цијелости:
Република Српска настала је вољом српског народа која је потврђена на плебисциту на којем су изразили свој став гдје желе да живе, али је Декларацијом о заштити националних и политичких права и заједничкој будућности српског народа, која је усвојена на Свесрпском сабору, државност Републике Српске подигнута на ниво државности свих Срба.
Девети јануар има посебну тежину и снагу, јер је Република Српска тад рођена и настала, и ту чињеницу нико никада не може промијенити, јер датум настанка, односно рођења нико не може поништити.
Девети јануар је вјечно дан настанка Српске, али је 15. фебруар дан државности свих Срба слављен у матици - изворишту заједничке државности, историје и јединства цјелокупног српског народа и тај датум представља заштиту нашег националног и политичког бића, али и путоказ наше заједничке будућности.
Република Српска ствара своје двије државности: државност Републике Српске унутар БиХ и државност Републике Српске у оквиру матице Србије, у складу са Декларацијом Свесрпског сабора и заједничке државе свих Срба на свијету!
Сада имамо српску државу унутар БиХ, јер федерација је спој држава, а према Декларацији српског народа јасно је да је Србија матица наше државност, поретка и историје, и све што се кроз вијекове дешавало, као и онога што се дешава данас у матици је дио нас свих. Управо то је суштина и далекосежна порука Свесрпског сабора - Срби као народ, ма гдје се налазили и ма гдје живјели, са политичком освијешћеношћу и субјективитетом сами ће одредити своју судбину.
Визионарска Декларација је акт будућности свих Срба који ће, уз вођства предсједника Републике Српске Милорада Додика и предсједника Републике Србије Александра Вучића, тек у будућим временима демонстрирати своју далекосежну снагу.
Моћ Декларације је у томе што је она прекретница политичког субјективитета, снаге, и то не само културне, вјерске, етничке, историјске, него и политичке снаге свих Срба да буду једно гдје год да живе.
Историја српског народа обилује саборовањем као српском разделницом и преломницом у различитим историјским искушењима. Сваки сабор је имао за циљ очување бића и идентитета народа, а превасходно његовог опстанка и спас од уништења, и сваки је заправо и спасио српско родно биће до дана данашњег.
Свесрпски сабор ће, истом снагом као и многи сабори Срба из прошлости, објединити и спасити наш народ у овим тешким временима када смо поново суочени са нападима на српско биће и постојање, у времену када су нападнуте његове државе Србија и Српска, његово државно вођство, и када нас нападају сви - и рушиоци дејтонске Српске, отимачи Косова и Метохије, потомци нациста, фашиста и свих србомрзаца.
Снага Свесрпског сабора изражена је у Декларацији и, уз вођство предсједника Додика и Вучића, представља наш пут и визију саборности, јединства, вјере, заједничког живота и јединства свих Срба, ма гдје били, и она нема алтернативу!
Политичка освијештеност, снага доношења аутентичних одлука српског народа и политички субјективитет као надоградња историјским и културолошким вриједностима једног народа снага је ових политика и ове декларације.
Нема дилеме, у овој декларацији, у њених 49 закључака, циљева и ставова изречено је све о најважнијим питањима за један народ, за садашња, али и будућа покољења.
Проглашењем декларације на Свесрпском сабору написана је нова српска историја, а написана је јер је сазрела национална свијест о заједничкој држави као оквиру спасења и наше будућности.
Не раздружује се Српска од БиХ, него се унитаристи из БиХ раздружују већ 29 година од Српске. Резултат тог раздруживања је заједнички дан нове државности свих Срба у својој матици као израз припадности једнородном, националном српском бићу, народу који није геноцидан, народу који више неће да га покоравају, народу који жели и хоће да сачува свој демографски капацитет, своје постојање и битисање, народу чија ће водиља бити дугорочни циљеви: једна држава и мир као осовина те политике.
Нема више босанских Срба, хрватских Срба и ко зна још каквих. Постоје само Срби као јединствен народ, што је 8. јуна и потврђено овом декларацијом.
Вријеме које је пред нама показаће снагу, визионарство и мудру политичку одлуку два велика државника, Додика и Вучића, о значају заједничког обиљежавања државности српског народа.
Када хоћете да препознате стварне противнике свог народа, гледајте у оне који негирају државу, јер држава је слобода и једина гаранција да један народ опстане не само културолошки, већ и егзистенцијално.
Јасно је да су наши противници, који су уједно и противници јединства свих Срба као једног јединственог народа, одмах препознали снагу ових одлука и то је само једна у низу потврда важности одржавања Свесрпског сабора и усвајања Декларације, посебно заједничког обиљежавања Дана државности - 15. фебруара.
Дан државности, 15. фебруар, један је од најбитнијих датума у политичком, историјском и културном календару Србије, а након Свесрпског сабора добиће још више на значају и тежини, јер је то дан који ће бити обиљежаван и у Српској и у Србији.
