Амбасадор Руске Федерације у БиХ Игор Калабухов рекао је да је тренутна политичка ситуација у БиХ компликована, те да разлог нема интерни него спољни карактер због представника свјетске мањине који година покушавају рјешавати властите проблеме о туђем трошку, мијешајући се у унутрашња питања других народа и држава.
Калабухов је у интервјуу Срни оцијенио да горући проблем у БиХ, као и узрок садашњих дешавања јесу једностране акције које су директна посљедица спољног уплитања и утицаја.
"Неке поједине земље и људи, такозвани представници свјетске мањине, више година покушавају рјешавати властите проблеме о туђем трошку, о трошку туђе безбједности, бахато се мијешајући у интерне ствари других народа и држава, уче народе у БиХ како морају да живе, намећу нека измишљена рјешења", истакао је руски амбасадор.
Што је најгоре, указао је он, управо због тога код неких званичника овдје се ствара утисак да они могу да ријеше своје проблеме задирући у ингеренције других субјеката БиХ, чак и у њихова уставна права и овлаштења. Али, указао је Калабухов, на такав начин проблеми се само стварају.
"Формулу смиривања ситуације видимо у томе да одлуке морају да буду производ воље два ентитета и три конститутивна народа БиХ, али свакако без спољних ментора и провокатора", нагласио је руски амбасадор.
ЕУ - ГУБИ ТЛО ПОД НОГАМА И КОНКУРЕНТНОСТ
На питање да ли је БиХ спремна да испуни обавезе како би почео преговарачки процес са ЕУ, Калабухов је истакао да европске интеграције, спремност да се испуне одређени услови и прогрес на том путу јесу суверено питање БиХ и њених односа са ЕУ.
"Могу да говорим само о томе шта, према мом мишљењу, ЕУ јесте сада. Не као идеал, него као реалност", рекао је руски амбасадор.
Он је оцијенио да ЕУ губи тло под ногама и да су се санкције против Русије окренуле против саме Уније, те да је, управо због мањка руских енергената, цијели европски блок почео да губи конкурентност.
Калабухов је напоменуо да је у протеклих 15 година удио ЕУ без Велике Британије у свјетској економији смањен са 25,3 на 14,7 одсто, док је удио САД порастао са 23 на 25,4 одсто.
Ако се Њемачка узме као најјача економија ЕУ, навео је амбасадор Русије, њен бруто домаћи производ /БДП/ смањен је у трећем кварталу за 0,4 одсто у односу на 2022. годину. Калабухов је навео податак да већина земаља Уније има хроничне буџетске дефиците /укупно 3,6 одсто БДП-а/ и превелик јавни дуг, који износи 83,5 одсто БДП-а.
Само у августу 2023. године, прецизирао је Калабухов, индустријска производња у ЕУ пала је за 4,4 одсто, док се одвојено рударство смањило за 9,9 одсто, обрађивачка за четири, а хемијска индустрија за 11,9 одсто, док су плате смањене за четири одсто.
"Шта ће добити нове чланице и хоће ли их бити? То је загонетка", додао је руски дипломата.
Што се тиче НАТО-а, Калабухов је изразио убјеђење да ова војна алијанса не може да буде рјешење кључних питања мира и стабилности у БиХ.
РУСИЈА У 20. И 21. ВИЈЕКУ ПОМАГАЛА СВИМА У БиХ
На констатацију да западне дипломате у БиХ и они који овдје долазе не пропуштају прилику да причају о "малигном руском утицају", Калабухов је рекао да су неке ствари толико очигледне да се могу историјски упоредити са сваке тачке гледишта, те истакао да је само током 20. и 21. вијека Русија све вријеме помагала БиХ и свим њеним народима.
"Наша такозвана бијела емиграција је дала подстицај развоју науке, индустрије и просвјете у читавој БиХ. У Сарајеву, Бањалуци и Билећи градили су и одржавали болнице, апотеке, школе и позоришта. Александар Соловјев је на Сарајевском универзитету написао темељне радове о средњовјековној држави, вјероисповијести и праву на овом простору. Овдје су радили шумарски инжењери који су поставили стандарде шумарства у БиХ. Бројни грађевински инжењери градили су Бањалуку. Чак и рањеници током чувене битке на Неретви 1942. године били су спасени уз учешће нашег сународника који је уништио мост пред офанзивом њемачких јединица", подсјетио је руски амбасадор.
Након Другог свјетског рата и све до 1991. године у доба Совјетског Савеза, напоменуо је Калабухов, руски стручњаци из компаније "Тјажпромекспорт" изградили су и реконструисали основне индустријске објекте у БиХ, међу којима су термоелектране у Гацку и Угљевику, Жељезара Зеница, фабрика Бирач, многи рудници, као и комбинат у Сребреници.
Током сукоба у БиХ од 1992. до 1995. године Русија је, истакао је руски дипломата, поуздано и без било каквог уговора снабдијевала земљу гасом, док већ у 21. вијеку Русија обезбјеђује БиХ као пријатељску земљу енергентима по знатно мањој цијени од већине европских земаља.
"Више пута смо допремали хуманитарну помоћ у БиХ приликом поплава или пожара и све то на десетине тона, укључујући храну, ћебад, генераторе. Током пандемије вируса корона поклањали смо вакцине и спремни смо били за дезинфекцију више болница, али овај `малигни утицај` одбио је неке политичаре у Федерацији БиХ", напоменуо је Калабухов.
ЗАПАД СПРОВОДИ НЕОКОЛОНИЈАЛНУ ПРАКСУ
Са друге стране, указао је Калабухов, треба погледати ко поставља таква питања? "Шта могу да кажу западне дипломате? Читава западна цивилизација се градила на основу легализоване у њиховим државама пљачке других народа, преузимања њихових ресурса и културних блага, укључујући директно поробљавање", рекао је руски амбасадор.
Након што је Запад током скоро 300 година робовласништва извезао милионе људи, истакао је руски дипломата, размак између најбогатијих и најсиромашнијих је достигао врхунац средином 20. вијека, када је 10 одсто најбогатијих Европљана контролисало од 60 до 80 одсто укупних друштвених прихода својих земаља.
Калабухов је указао да се ситуација поправила управо захваљујући антиколонијалној борби СССР-а и СФРЈ, као једне од шефова Покрета несврстаних, али не и потпуно.
"Сада Запад наставља да спроводи своју неоколонијалну праксу посредством индиректних механизама", упозорио је руски амбасадор.
РУСИЈА СЕ ТРУДИ ДА ИЗВЕЗЕ ШТО ВИШЕ ЖИТА НА СВЈЕТСКО ТРЖИШТЕ
Калабухов је истакао да има и још горих ствари. "Нас, рецимо, оптужују због повећања цијена прехрамбеним производима. Да ми, наводно, кријемо свој род и сметамо другим испорукама. Али, да погледамо – никако не ЕУ, него управо Русија се труди да извезе што више жита за свјетско тржиште", нагласио је Калабухов.
Према стању за крај октобра 2023. године, бројке извоза меке пшенице из ЕУ су се смањиле за 24 одсто у поређењу са прошлом пољопривредном годином /од 12,56 до 9,61 милиона тона/, а тврде пшенице за 84 одсто /од 250,6 до 39,6 хиљада тона/.
"Избацивање Русије са свјетских тржишта хране ствара западним корпорацијама повољне услове за даље извлачење профита", појаснио је Калабухов.
Он је истакао да Русија поштује своје обавезе, на основу тога што је повећање снабдијевања храном у интересу најмање развијених земаља. "Укупно током пољопривредне године од јула 2022. године до јула 2023. године - наша земља извезла је 60 милиона тона житарица на свјетска тржишта", напоменуо је руски амбасадор.
Међутим, додао је он, за другу половину 2023. године извоз је износио 31 милион тона, од тога је пшенице 23,7 милиона тона.
"И нашим напорима, не само да смо нахранили више земаља, међу којима су Египат, Бангладеш и Индонезија, него смо директно обезбиједили смањење цијене пшенице са 450 до 250 долара по тони за само једну годину. И ми се трудимо да сви држављани БиХ могу да купују брашно по нормалним цијенама које су се подигле због `малигног утицаја` неких других земаља", навео је Калабухов.
РУСКА ПРИВРЕДА У УСПОНУ
На питање како сада стоје ствари када је ријеч о у руској привреди и општем развоју, руски амбасадор је рекао да се Русија прилагодила ситуацији у којој се нашла након што је Запад против ње прогласио хибридну агресију.
"За сада могу да кажем да смо потпуно преокренули своју трговину ка пријатељским земљама и обезбиједили функционисање привреде на основу властитих снага и производње", нагласио је Калабухов.
Он је издвојио неколико битних показатеља за 2023. годину за коју се очекује раст економије од 2,8 одсто. У периоду од девет мјесеци 2023. индустрија је генерално порасла за 3,3 одсто, а посебно прерађивачка индустрија за 7,1 одсто.
Руски амбасадор је указао да је посебно битно што је забиљежен бржи раст у високотехнолошким секторима економије као што су машиноградња /плус 22 одсто/, те производња електронике /плус 34,5 одсто/ и електроопреме /плус 22 одсто/.
"Очекујемо видљив раст хемијске индустрије за 4,6 одсто. Расту код нас и реалне зараде - само у периоду јануар-август 2023. године за 7,5 одсто. Чак и незапосленост је на историјски најнижем нивоу од три одсто, што је два пута мање него у ЕУ. У поређењу са ЕУ смањили смо и буџетски дефицит – два одсто БДП-а", истакао је Калабухов.
Према његовим ријечима, удио руске трговине са Кином /220 милијарди долара/ двоструко је већи него са ЕУ /31 одсто према 16 одсто/.
"Наш државни дуг је смањен са 46 на 32 милијарде долара. И управо на основу ових података, према процјенама Свјетске банке, руска привреда је крајем 2022. године, према паритету куповне моћи, постала највећа у Европи - испред Њемачке", констатовао је Калабухов у интервјуу Срни.
