- Устав БиХ сваком конститутивном народу пружа увјеравање да неће пасти под доминацију једног или више других народа. То чини дијелом кроз консоцијативне механизме који штите интересе конститутивних народа, а дијелом кроз федералну структуру - наводи се у Извјештају.

У тексту се истиче да су консоцијативне и федералне карактеристике биле неопходне за окончање рата, али и да је такво уређење од пресудног значаја за очување мира и стабилности.

- Предсједник Скупштине Херцеговачко-неретванског кантона Џафер Алић, члан највеће бошњачке странке у БиХ, илустровао је однос многих бошњачких политичара према Хрватима и Србима када је недавно изјавио да су Бошњаци "власници ове земље" и да "имају непријатне станаре". Овакви ставови међу бошњачким лидерима истичу пресудан значај консоцијативних механизама и федералне структуре гарантованих Уставом БиХ - истакнуто је у Извјештају.

За политички напредак БиХ, наводи се у документу, важан је осјећај сигурности, али се и додаје да овај систем доприноси безбједности БиХ и Европе тиме што спречава концентрацију моћи у рукама било ког радикалног политичког покрета, исламистичког или неког другог.

- Дејтонски уставни концепт представља огроман успјех. Супротно многим предвиђањима, БиХ никада није била ни близу да се врати ратним сукобима. Грађани у БиХ живе у миру и слободи. Градске улице су безбједне, а од потписивања Дејтонског споразума до данас, није било значајнијег међунационалног насиља у БиХ. Иако су политичке разлике дубоке, рјешавају се мирним путем - наглашено је у Извјештају Владе.

У тексту се указује и да је БДП у посљедњих пет година повећан за 38 одсто, те да су у марту отворени приступни преговори ЕУ са БиХ.

- БиХ, наравно, има дубоке политичке проблеме, али њихов узрок није консоцијативни и федерални систем БиХ. Уистину, они су углавном резултат непоштовања тог система од одређених страних и домаћих актера - наводи се у документу.

ОД КЉУЧНЕ ЈЕ ВАЖНОСТИ ДА ДОМАЋИ И МЕЂУНАРОДНИ АКТЕРИ ПРЕСТАНУ ДА ПОТКОПАВАЈУ КОНСОЦИЈАТИВНЕ МЕХАНИЗМЕ УСТАВА БИХ

У документу Владе Српске указује се да је консоцијативна демократија систем подјеле власти који успјешно чува мир, стабилност и демократско управљање у европским и другим земљама са дубоким подјелама између њихових етничких, језичких или вјерских заједница, те се Влада позвала и на извјештај Међународне кризне групе о БиХ у којем се наводи да је чисто грађанска држава Србима и Хрватима незамислива.

- Консоцијативни аранжмани били су дио цијене признања Босне. У интервјуу са једним од његових аутора, Питер В. Галбрајт, бивши амерички амбасадор у Хрватској у вријеме израде Дејтонског споразума, истиче да без изричитих увјеравања у етничку подјелу власти на три главне групе, преговори не би ни почели нити би били закључени... Другим ријечима - не само да су ови институционални аспекти Споразума били нужни за долазак до дејтонског рјешења, него су већ представљали компромис за босанске Хрвате и Србе - навели су тада професори са Универзитета у Пенсилванији Кристофер Мекраден и Брендал О'Лири.

И судија Европског суда за људска права Ђовани Бонело констатовао је 2009. године да дејтонска архитектура "почива на подјели власти, разрађеној до најфинијих појединости, и уређује како ће три националности вршити подјелу власти у различитим представничким органима државе. Дејтонски споразум дозирао је, педантношћу једног хемичара, прецизан национални однос у рецепту за мир".

У извјештају се указује и на случај Белгије, која функционише по сличном принципу подјеле власти, која почива на три региона и три језичке заједнице, те је и у том случају обезбијеђено да не доминира ниједна етничка група над другом.

Осим Белгије, обиљежја консоцијативне демократије функционишу и у Швајцарској, Сјеверној Македонији, Сјеверној Ирској, па и Јужном Тиролу, што су подржавале и ЕУ и САД.

Европски суд за људска права одбацио је оспоравање консоцијативних аранжмана у Белгији, наводећи да се "сваки изборни систем мора сагледавати у свјетлу политичке еволуције дате земље; карактеристике које би биле неприхватљиве у контексту једног система могу, сходно томе, бити оправдане у контексту другог, и то барем све док изабрани систем не предвиди услове који ће обезбиједити `слободно изражавање мишљења грађана у избору законодавне власти`".

- Европски суд, међутим, не показује такву флексибилност када је ријеч о изборном систему у БиХ. У великом одступању од своје раније праксе која прихвата консоцијативне механизме, Европски суд у одлукама `Сејдић-Финци`, почевши од 2009. године, утврђује повреду људских права у начину на који Устав БиХ предвиђа избор чланова Предсједништва и делегата у Дому народа. Иако Република Српска подржава спровођење одлуке "Сејдић-Финци" и повезаних одлука, мора се констатовати да те одлуке у великој мјери нарушавају дејтонски компромис - наводи се у Извјештају Владе.

Одлуке су, поручују из Владе Српске, изазвале дуготрајну и сталну кризу у односима бошњачких и хрватских политичких странака у БиХ, које су више од 14 година били у ћорсокаку око тога како спровести одлуке у ФБиХ, једном од два ентитета БиХ.

- Овакву кризу предвидио је судија Бонело у свом издвојеном мишљењу у предмету "Сејдић-Финци", гдје наглашава "јасну и присутну опасност од дестабилизације националне равнотеже" коју је успоставио дејтонски Устав БиХ. Међутим, неки актери још преданије настоје да демонтирају консоцијативну демократију у БиХ - констатовано је у Извјештају.

У тексту се наводи да је ниподаштавање уставних консоцијативних механизама од бошњачких политичких странака примјер систематичног негирања уставних одредби које трочланом Предсједништву БиХ дају искључиву надлежност за утврђивање спољне политике БиХ.

- Министарство иностраних послова у Савјету министара под бошњачком контролом предводило је иницијативу да се на Генералној скупштини УН донесе крајње раздорна резолуција о ратном злочину у Сребреници, знајући да Предсједништво за ту иницијативну није дала сагласност нити ће је икада дати. Залагање Министарства иностраних послова за доношење резолуције која је имала за циљ делегитимизацију Републике Српске, представља дрску узурпацију искључиве надлежности Предсједништва да утврђује спољну политику БиХ - истакнуто је у документу.

Влада указује да су се и тада чули демантији да резолуција није делегитимизација Републике Српске, али да је бошњачки политичари користе управо у ту сврху, наводећи да је министар одбране у Савјету министара Зукан Хелез назвао укидање Републике Српске "логичном посљедицом" усвајања резолуције Генералне скупштине.

- Домаћи и међународни актери морају престати са "дестабилизацијом националне равнотеже" БиХ и поштовати консоцијативне механизме који су тако важан елемент Дејтонског компромиса. Пријатељи БиХ у међународним круговима треба да бошњачким странкама јасно ставе до знања да консоцијативни механизми БиХ остају и да Срби и Хрвати нису "неугодни подстанари", него партнери у управљању БиХ - поручили су из Владе Српске.

ДОМАЋИ И МЕЂУНАРОДНИ АКТЕРИ МОРАЈУ ПРЕСТАТИ СА ОПАСНИМ ПОДРИВАЊЕМ ФЕДЕРАЛНЕ УСТАВНЕ СТРУКТУРЕ БиХ

У Извјештају Владе Српске Савјету безбједности УН наводи се да је суштински елемент Устава БиХ и структура БиХ као федералне државе, која препушта све, осим неколико надлежности ентитетима који чине БиХ, те да је и главни преговарач испред САД у Дејтону Ричард Холбрук то нагласио 2007. године.

- Босна је федерална држава. Мора и бити структурисана као федерална држава. Не можете имати унитарну владу зато што би се земља вратила сукобима - рекао је тада Холбрук.

Влада указује и на најважнију одредбу Устава БиХ у којем се каже да све владине функције и овлашћења, која нису Уставом изричито дата институцијама БиХ, припадају ентитетима, те да је преузимање додатних надлежности БиХ стриктно ограничено.

- БиХ ће преузети надлежност и за друге послове о којима се ентитети договоре, за послове предвиђене Анексима 5-8 Општег оквирног споразума, или који су потребни за очување суверенитета, територијалног интегритета, политичке независности и међународног субјективитета БиХ, у складу са подјелом надлежности између институција БиХ - наводи се у Уставу БиХ.

Из Владе у Извјештају Савјету безбједности истичу да је агресивним и незаконитим поступцима ОХР-а и страних влада нарушен овај принцип и да је ниво БиХ преузео низ кључних функција и надлежности које нису повјерене институцијама на нивоу БиХ.

- ОХР је, користећи правно апсурдна такозвана 'бонска овлашћења', централизовао власт у Сарајеву уз безочно пренебрегавање Устава БиХ. ОХР некада дјелује директно и институцијама БиХ даје нове надлежности простом одлуком. Осим тога, ОХР врши притисак и приморава домаће политичаре, уз стално присутну пријетњу смјеном са функције, да институцијама БиХ пренесу нове надлежности. /ОХР је смијенио са функције и забранио запошљавање у јавном сектору скоро 200 грађана БиХ без икаквог правног поступка/ - истакнуто је у Извјештају.

На овакво понашање тачку је требао да стави Уставни суд БиХ, који треба да штити Устав, наводи се у Извјештају, јер се законима усмјереним на централизацију одбацује федерална структура БиХ, што нажалост није учињено јер је већина судија у Уставном суду постала поуздана печат-машина за одобравање ОХР-ових и других неуставних иницијатива.

- Наиме, одувијек постоји судијска већина коју чине двојица судија из реда Бошњака који на сваки начин подржавају централизацију и тројица страних судија који гласају по жељи ОХР-а. Формирање Суда БиХ је добар примјер дјеловања Уставног суда као учесника у неуставној централизацији БиХ. Устав БиХ, како каже Међународна кризна група, 'додијелио је правосудна питања ентитетима, осим државног Уставног суда'. Не обазирући се на ову чињеницу, ОХР је 2000. године донио одлуку о оснивању Суда БиХ - наводи се у Извјештају и констатује да је упркос наведеном, Уставни суд подржао ову одлуку.

Из Владе указују и да је Уставни суд једном оспорио одлуку високог представника, али да је поништио ту судску одлуку и забранио свако судско преиспитивање одлука ОХР-а, чиме се високи представник ставио изнад Устава и закона.

У документу се наводи да ОХР и бошњачки политичари ни са овим нису задовољни, те највећа бошњачка странка позива на укидање ентитета.

- Бошњачке странке желе да ниво БиХ приграби сву јавну имовину од ентитета, иако Устав БиХ јасно каже да она припада ентитетима. Чињеница да Устав БиХ препушта јавну имовину ентитетима било је схватање свих, укључујући и Савјет за имплементацију мира, све док због незаконитог и непозваног мијешања ОХР-а то питање није постало контроверзно - наводи се у Извјештају Владе Српске.

У тексту се подсјећа и на чињеницу да је ОХР поништио компромисан договор који су локални политичари постигли да би ово питање ријешили.

- Недавно, 21. октобра, два члана Предсједништва БиХ из бошњачких странака гласала су за усвајање нацрта закона којим се сва јавна имовина у цијелој БиХ проглашава за власништво административног нивоа БиХ. Предсједништво нема никакву уставну улогу у рјешавању било ког питања које се тиче имовине; ово је био само провокативан трик да се изазову подјеле, а жалосно је што га чланови међународне заједнице нису осудили као таквог - указује се у Извјештају Савјету безбједности УН.

Из Владе наводе да је давно требало да бошњачке политичке странке и чланови међународне заједнице прекину са опасним и дестабилизујућим подривањем федералне структуре БиХ, што је од кључне важности за будућу стабилност и успјех БиХ.

Пратите нас и путем Вибера