Милорад Додик, предсједник Републике Српске у БиХ, био је ове недјеље у центру политичке драме када је за њим расписана потјерница док је присуствовао конференцији о антисемитизму у Јерусалиму. Он је примијетио: "У политици нема случајности. Оног тренутка када сам стигао у Израел да говорим против екстремизма и тероризма, Сарајево је извршило акт политичке и вјерске мржње, који долази од оних који су марширали улицама града са заставама Хамаса".
Пише ово "Израел Хајом", за који је Додик говорио док је боравио у Израелу.
"Када је Милорад Додик, предсједник Републике Српске, напустио дом породице Бехар у кибуцу Бери, рекао је једну реченицу: 'Ове ријечи никада нећу заборавити'. Раније су, дуго сједили један наспрам другог у дневној соби која је остала онаква каква је била ујутру 7. октобра 2023: фармер Авихуд Бехар и предсједник у посјети. Бехар је говорио, а Додик слушао, као што се слуша брат", пише портал и подсјећа на Додикову изјаву:
"Ријечи које никада неће заборавити описале су како су се четири члана породице Бехар закључала у сигурну собу када су се терористи инфилтрирали у кибуц, како се Авихуд борио да држи затворена врата, како су нападачи почели да пуцају и бацају гранате у сигурну собу и како је шокирани и рањени отац видио да му жена и син умиру пред очима, а кћерка повријеђена".
Испред куће, након што је загрлио Бехара, предсједника су питали да ли жели да да изјаву за медије, а он је једноставно и искрено, ријеткост међу политичарима, одговорио: "Не могу. Како се може говорити кад ово чује?".
Након неколико тренутака, показао је према Гази и рекао:
"Није могућ суживот са њима, са онима који су дошли да убијају невине људе и са онима који подржавају убице".
Предсједнику Републике Српске ова посјета Израелу није била потребна да би се упознао са израелско-палестинским сукобом. Он је добро упућен у чињенице и детаље, а изнад свега, храбар је и одлучан да препозна разлог који је подстицао сукоб око 150 година — мржњу и жељу да се уништи Израел, констатује израелски медиј.
Додик је годинама подржавао Израел, али је масакр од 7. октобра заоштрио његов став и позиционирао га као једног од најјаснијих гласова за јеврејску државу. Одмах након масакра наредио је да се предсједничка зграда у Бањалуци освијетли плаво-бијелим свјетлом.
"Замислите само: баш тог дана је предсједничку зграду српског региона у БиХ красила застава Израела, док је зграду владе у Сарајеву, главном граду муслиманског региона БиХ и главном граду цијеле земље, красила застава терориста — палестинска застава“, пише портал.
БиХ је заиста јединствена земља без премца у свијету. Након балканских ратова, а са декларисаним циљем спречавања крвопролића, три групе становништва окупљене су у јединствени државни оквир: муслимански Бошњаци, православни Срби и католици Хрвати. Да би се спријечили сукоби, а посебно да би се одвратили од рјешавања спорова оружјем, снаге су раздвојене – српском региону, званом Република Српска, дата је широка аутономија. На чело јединствене државе постављено је колективно тијело, Предсједништво састављено од три представника три групе становништва.
"На површини, према утопијској визији Европске уније и америчких представника који су из ничега створили БиХ, подјела власти је требало да доведе до помирења. Иницијатори пројекта су предвидјели да се важне одлуке доносе само консензусом, нико другом ништа не намеће, а ратом разорени Балкан нађе спас. У пракси, узвишени циљ је само дјелимично остварен. У БиХ топови заиста ћуте више од 30 година, али давнашње мржње нису нестале. У великој мјери, уједињена БиХ је фикција, а Додиков примјер супротстављања израза солидарности са масакром 7. октобра то добро илуструје. Док су босанскохерцеговачки Срби стајали уз Израел како им је предсједник командовао, муслимани нису оклијевали да подрже убице", наставља даље израелски портал.
"Није се завршило пројектовањем заставе ПЛО-а на зграду Владе у Сарајеву“, цитира "Израел Хајом" Додика, који је описао серију демонстрација подршке Хамасу и Хезболаху одржане у Сарајеву.
"У Бањалуци, па и широм Републике Српске, тако нешто се не може десити. Подршка Израелу је апсолутна", каже Додик.
Два супротна тренда су евидентна не само у симболичкој идентификацији. Прије више од једне деценије, када је БиХ била чланица Савјета безбједности УН и када су палестинске власти тражиле међународно признање као држава, глас БиХ је био одлучујући. Муслимани су, наравно, хтјели да то подрже, али је Додик у име Републике Српске рекао "не". Пошто је спољнополитичке одлуке требало да се доносе консензусом, то је значило вето, а потез Палестинске управе је осујећен, подсјећа портал.
Међутим, муслимани су такође научили да играју игру и, у другим случајевима, спречавали су БиХ да заузме позиције које су повољне за Израел.
"Хтио сам да премјестимо нашу амбасаду у Јерусалим, али су муслимани то блокирали“, подсјећа Додик.
"Такође су нас спријечили да усвојимо ИХРА дефиницију антисемитизма. Они су ти који нас спречавају да успоставимо пуне дипломатске односе са Израелом. Срамота ме је што БиХ нема амбасаду у Израелу", додаје он.
Упркос препрекама, пише медиј, Додик наставља да дјелује за Израел у међународној арени. Он је недавно посјетио Мађарску, гдје се састао са премијером Виктором Орбаном, а њих двојица су разговарали о ситуацији на Блиском истоку.
"Рекао сам му да је Израел у тешкој позицији и ми то морамо подржати“, каже Додик и наставља:
"Орбан се слаже са мном. Обојица разумијемо да проблем није само Хамас. Проблем је Иран".
Израелски медиј констатује да крхка заједница Муслимана, Срба и Хрвата у БиХ шкрипи и распада се.
"Поред унутрашњих тензија, у игру долазе и апетити свјетских моћника, готово сви покушавају да повуку конце. Брисел и Турска подржавају Бошњаке; Мађарска, Србија и Русија подржавају Републику Српску; а Хрватска, наравно, стоји иза Хрвата. Застој је толико озбиљан да су, као и код других сукоба, све очи упрте у Трампа. Можда ће и спасилац из Бијеле куће распетљати босански чвор, поготово што је сличност у свјетоназору њега и Милорада Додика просто запањујућа — не само у погледу њихове непоколебљиве подршке Израелу", стоји даље у тексту.
Није случајно што предсједник Републике Српске аплаудира одлукама америчког предсједника и његовој борби против радикалних левичарских покрета.
"Протесте и демонстрације против мене, сличне протестима против Нетанјахуа у Израелу, финансирали су исти центри моћи — УСАИД и друге фондације које настоје да обликују свијет према својој визији и наметну стране вриједности сувереним народима“, објашњава Додик.
Он додаје да је увјерен да спољни утицај и напори "дубоке државе“ неће успјети:
"И Трамп, и Нетанјаху и ја смо мете — не зато што смо урадили нешто лоше, већ зато што одбијамо да се предамо. Не могу да нас побиједе на изборима, па се окрећу другим методама да нас уклоне", каже Додик за поменути портал.
Попут Доналда Трампа, Додик се нашао на удару још једног контроверзног питања: одбио је да отвори врата муслиманској миграцији.
"Република Српска није пристала да постане центар за прихват миграната јер знамо шта то доноси – штету по безбједност, идентитет и друштво“, тврди Додик.
"Опет се види разлика између нас и Сарајева: ми држимо ред и закон, а они неодговорно желе да преплаве земљу мигрантима под маском дискурса о људским правима", додаје.
"Увјерен сам да је Доналд Трамп човјек који ће ослободити свијет", изјавио је Додик након предсједничких избора у САД, а чини се да је посљедњих мјесеци само ојачао у увјерењу.
Ослобађање свијета је тежак задатак, али можда мало више остварив када се приступи заједно. Што се њега тиче, "балкански Трамп“ је спреман да маршира ка циљу заједно са оригиналним Трампом — без обзира на све.
