У приједлогу су наведене изјаве самозваног високог представника Кристијана Шмита у бројним медијима у којима се врло негативно изражавао о предсједнику Милораду Додику:

Ал џазира, 30. октобра 2023, Шмит у извјештају Савјету безбједности УН под насловом: "Додикова опасна политика" - "Високи представник међународне заједнице у БиХ упозорио је, у најновијем извјештају Савјету безбједности УН, да се у Републици Српској стварају предуслови за потенцијално будуће отцјепљење тог бх. ентитета. Посљедње потезе предсједника Републике Српске описао је невиђеним нивоом напада на Општи оквирни мировни споразум, који је зауставио рат у БиХ 1995. године. У извјештају високог представника, који покрива период од 16. априла до 15. октобра, а у који је увид имао новинар Ал џазире, као кључни проблем за БиХ се наводи политика Додика, који 'наставља позивати на дисолуцију БиХ или на мирни разлаз'... што је представио као свој циљ и службени страначки циљ на Конгресу Савеза независних социјалдемократа (СНСД) 30. септембра".

Додик је, написао је Шмит у најновијем извјештају, "позивао на осамостаљење Републике Српске и уједињење овог бх. ентитета са Србијом".

"Владајућа коалиција у Републици Српској, коју предводи Додик, почела је проводити кораке стварајући предуслове за потенцијално будуће отцјепљење Републике Српске из БиХ, који су изнесени у заједничкој изјави коју су потписале владајуће странке Републике Српске 24. априла 2023. године", написао је Шмит.

"Шмит сматра да је важно да међународној заједници на столу остану алати попут обустава или условљавања финансирања Републике Српске, као одговор на проблематичан развој догађаја у БиХ. Шмит је Савјет безбједности УН извијестио и о измјенама Кривичног закона БиХ, које је донио у складу с његовим овлаштењима, што је довело до судског процеса који се против Додика води пред Судом БиХ, због непоштивања одлука високог представника".

- 27. конференција у Бечу, 10. новембар 2023. године (према тонском запису у посједу одбране):

У оквиру конференције о безбједности говорио је и Кристијан Шмит, те је између осталог изјавио:

"Could you have an active and affective political structure doing decisions, making unanimous decision and having people like this Milorad Dodik, who thumbs that sometimes he is very close to Mr Lavrov, to sit on the table and we too? I can not".

"Можете ли имати активну и афективну политичку структуру која одлучује, доноси једногласну одлуку и да људи као што је овај Милорад Додик, за кога се сматра да је понекад врло близак господину (Сергеју) Лаврову, сједи за столом као и ми? Ја не могу".

Како Кристијан Шмит, по службеној дужности једноставно мора контактирати са предсједником Републике Српске, ову његову изјаву можемо схватити само као његову одлуку да садашњег предсједника Републике Милорада Додига уклони са те функције, а овај поступак је очито начин његова уклањања.

Како је Кристијан Шмит доношењем одлуке о поништавању два закона Народне скупштине Српске и Одлуке о доношењу новог члана КЗ БиХ практично иницирао овај кривични поступак, чија посљедица, у случају проглашења Милорада Додика кривим, за собом вуче забрану обављања свих политичких функција, у оваквим изјавама самозвани високи представник шаље поруку да је одлука већ донесена.

- Радосарајево.ба, 12.08.2023.године - Шмит о подизању оптужнице против Додика и Лукића: "Нико није изнад закона!"

"Високи представник у БиХ Кристијан Шмит огласио се након што је Тужилаштво БиХ подигло оптужницу против предсједника бх. ентитета Републике Српске Милорада Додика... Оптужница је подигнута због неизвршавања одлука високог представника за БиХ. Поштивање законског и уставног оквира те подржавање владавине права је од суштинског значаја за свако демократско друштво. То је обавеза за свакога јер нико није изнад закона. ОХР позива све грађане и званичнике да поштују законе", саопштено је из ОХР-а.

На овај начин самозвани високи представник унапријед сматра да је Милорад Додик прекорачио закон.

- Независне новине, 17.08.2023. године - Шмит: Додик свјесно не разумије Дејтонски споразум.

Он је навео да је, према Дејтонском споразуму, БиХ "носилац међународних надлежности, а не Република Српска, ФБиХ или Дистрикт Брчко".

Нечувено је негирање независности или напад на независност Уставног суда. То је удар на ентитет. Додик на тај начин не прихвата, односно крши моју и позицију моје службе", рекао је Шмит.

- Н1, 13.09.2023.године - Шмит поручио Додику: "Знам за јадац, не потцјењуј међународну заједницу, долази незгодна ситуација за тебе"

...Кристијан Шмит рекао је да долази "врло незгодна ситуација" за предсједника Републике Српске Милорада Додика јер он напада Дејтонски споразум. На питање уредника Пресинга Н1 Амира Зукића да ли то значи да ће искористити бонска овлаштења и смијенити Додика, Шмит је одговорио да су све опције могуће.

"Будимо мирни, ја се нећу уплитати у сваку игру и сваку глупу дјетињарију. Додику поручујем: Знам за јадац, немој потцјењивати међународну заједницу, ти ћеш одговарати за своје понашање. Већ сам интензивно користио бонске овласти. Нећу открити све карте, али све опције су на столу. Додиковог претходника је мој претходник скинуо с власти. Ово није борба, није ово фудбалска игра, овдје је ријеч о будућности земље и због тога се мора дјеловати врло промишљено, а ја то радим. Шта он жели, да ме ухапси и затвори, па је онда све то препустио народу, парадајзу и јајима. Парадајз је Додиков аргумент?! Мислим да Додик има технички проблем, мисли да се свијет врти око њега и да сви морају играти по његовим правилима".

- Н1, 01.11.2023. године - Детаљи извјештаја Шмита, који се осврнуо и на пријетње Додика: "Погоршао је двије велике политичке кризе у БиХ"

"Током овог извјештајног периода Милорад Додик, предсједник Републике Српске, намјерно је изазвао, а затим и погоршао двије велике политичке кризе у БиХ како би поткопао Дејтонски споразум, укључујући уставни и правни поредак и институционални оквир државе, и како би делегитимизовао мој мандат.

Ови напади власти Републике Српске систематски су били усмјерени на двије власти са мандатом и средствима да подрже Устав БиХ како је наведено у Анексу 4 Општег споразума за мир и спријече сецесионизам: Високи представник и Уставни суд БиХ", наводи Шмит.

Он упозорава да су напори власти у Републици Српској да се ограничи надлежност Уставног суда БиХ на само један дио земље незаконити покушаји промјене уставног поретка БиХ који, такође, "угрожавају мир и стабилност у земљи и региону".

Шмит објашњава да су га ти потези навели да почетком јула донесе одлуку којом су поништени сви кораци у законодавном поступку у вези са овим законима, те да истог дана уведе измјене и допуне Кривичног закона БиХ како би се прошириле кривичне дефиниције "дјела против уставног поретка" и непримјењивања одлука Уставног суда БиХ и како би додао нови прекршај у вези с непровођењем одлука високог представника.

Он наводи да је у авугсту Тужилаштво БиХ покренуло поступак против Додика и директора Службеног гласника Милоша Лукића због почињења кривичног дјела у вези са неизвршавањем одлука високог представника. Суд БиХ је 11. септембра потврдио оптужницу.

"У извјештајном периоду дошло је до даљег погоршања политичке климе због различитих радњи власти Републике Српске. Власти Републике Српске на челу са предсједником Додиком подузеле су кораке који пријете да парализују функционалност БиХ као државе", наводи Шмит, те понавља раније наведене ставове по овом питању.

- Н1, 09.11.2023.године - Шмит гостовао на РТРС-у: "Не критикујем Додика, него његове одлуке"

"Када је у питању Милорад Додик ја не критикујем њега већ његове одлуке. Јаки људи морају прихватити да могу погријешити и да због тога морају да сносе посљедице", казао је Шмит.

Бубић: Процес против Додика и Лукића из Суда БиХ премјестити у Бањалуку

У сврху доказивања предњих навода у погледу иступа самозваног високог представника одбрана је у прилогу доставила сљедећу документацију:

- Чланак под називом: "ОХР о подизању оптужнице: нико није изнад закона" од 12.08.2023. године, РТВ БН;

- Чланак под називом: "Шмит: Додик свјесно не разумије Дејтонски споразум" од 17.08.2023. године, Независне новине;

- Чланак под називом: "Шмит протесте подршке Додику оцијенио јефтином манипулацијом" од 01.09.2023. године, Радио Слободна Европа;

- Чланак под називом: "Шмит поново пријети: Долазим у Српску, Додик да се припреми за неугодне тренутке" од 08.09.2023. године, АТВ БЛ;

- Чланак под називом: "Шмит поручио Додику: Знам за јадац, не потцјењуј међународну заједницу, долази неугодна ситуација за тебе" од 13.09.2023. године, Н1 телевизија;

- Чланак под називом: "Шмит: Лидери опозиције у Српској тражили да уклоним Додика" од 15.09.2023. године, Независне новине;

- Чланак под називом: "Шмит открио колико остаје у БиХ, Додика упоредио са Дон Кихотом" од 03.11.2023. године, Независне новине.

Иступима појединих амбасадора прекршене одредбе конвенције о дипломатским односима

Одбрана предсједника Републике Српске Милорада Додика указала је у приједлогу за преношење вођења поступка са Суда БиХ на надлежни суд у Бањалуци и на изјаве домаћих званичника и страних амбасадора који веома грубо и директно утичу на рад Суда БиХ и демонизују предсједника Републике.

Одбрана је у приједлогу таксативно указала на изјаве:

1. Министри унутрашњих послова ФБиХ и министра одбране у Савјету министара Зукана Хелеза:

И док самозвани високи представик релативно увијено и индиректно, али евидентно јасно и с намјером, утиче на суд на начин да демонизује Милорада Додика, прешућујући стварне разлоге прогона, Рамо Исак, федерални министар унутрашњих послова, врло је груб и директан. Тако он наводи сљедеће:

- Репорт.ба, 01.10.2023.године - Рамо Исак одговорио Додику који жели "миран разлаз": Милораде, о миру ћеш размишљати у државном затвору"

"Милораде, ти једино можеш 'мирно отићи' с босанскохерцеговачке политичке сцене и још 'мирније ући' у судницу Суда Босне и Херцеговине као оптуженик – што и јеси. Искористи дане на слободи, уживај у босанскохерцеговачким природним љепотама, планинама, посјети Неум, Пливски водопад, Башчаршију, Сметове, дружи се с породицом и не размишљај о 'мирном осигурању бољег живота'. Имати ћеш Милораде времена да о миру, животу, спокоју и филозофији размишљаш у државном затвору у Војковићима".

- Централнипортал.ба, 11.10.2023.године - Рамо Исак: "Ако Суд БиХ осуди Додика и одреди нас, ухапсићемо га"

Исак је навео да "Додик није на путу сецесије, него на путу према Казнено-поправном дому".

"Настави ли овако, завршиће у затвору. Шта он има коментарисати високог представника? Има да поштујемо све институције. То му не кажу други политичари зато што немају храбрости. Ја бих му то рекао у лице. За мене је Додик само обични човјек", навео је он за ФТВ.

- Ослобођење, 06.11.2023.године - Исак открива на који начин би Додик био ухапшен у Републици Српској и до када га МУП може штити: "То је врло једноставно"

Они га могу штитити док Суд БиХ не донесе одлуку да се исти треба ухапсити.

Рамо Исак, министар унутрашњих послова Федерације БиХ, поново је рекао како ће ФУП ухапсити предсједника Милорада Додика уколико Суд БиХ да такву наредбу.

- Соурце.ба, 13.11.2023.године - Рамо Исак: "Није сигурно хоће ли Додик 71. рођендан славити у Бањој Луци или у државном затвору БиХ"

Федерални министар унутрашњих послова Рамо Исак реаговао је на изјаву предсједника бх. ентитета Републике Српске Милорада Додика који је изјавио "како ће за седам година обављати функцију предсједника самосталне РС".

"Сигурно је да ће Милорад Додик за седам година имати 71 годину живота и да ће свој 71. рођендан дочекати као држављанин Босне и Херцеговине. Сигурно је и то да ће бх. ентитет РС остати само административно-територијална јединица у саставу државе Босне и Херцеговине. Оно што није сигурно јесте локација гдје ће држављанин Босне и Херцеговине Милорад Додик прославити свој 71. рођендан, односно хоће ли то бити босанскохерцеговачки град Бања Лука, главни босанскохерцеговачки град Сарајево или пак Државни затвор Босне и Херцеговине или неки други државни затвор који ће се изградити у наредних седам година. Милорад Додик је пролазна категорија, Босна и Херцеговина је апсолутна константа", наводи се у реакцији министра Раме Исака.

- Фактор.ба, 15.09.2023.године - Хелез: "Имамо обавјештајне податке да Додик припрема бијег из БиХ"

Министар одбране у Савјету министара Зукан Хелез у емисији БХТ-а рекао је "како предсједник босанскохерцеговачког ентитета Републике Српске Милорад Додик припрема бијег, те да постоје обавјештајни подаци о томе".

Хелез је коментарисао потврђену оптужницу против Милорада Додика у Суду БиХ.

"Милорад Додик трује политичку ситуацију у БиХ око 15 година и томе је дошао крај. Ово је врхунац игре", рекао је Хелез за БХРТ. Додао је да је Додик осјетио свој финансијски крај. "За двије године, и сада има велику рату отплате кредита из РС-а, са великим каматама. За двије године долази рата од милијарду и шест стотина милиона и то је огромна сума и за развијеније регије и државе у свијету", додао је Хелез и додао да је око Додика стегнут читав обруч и да он нема излаза.

"Има неколико опција. Највјероватније затвор. Имају већ обавјештајни подаци да он припрема бијег из БиХ. Он се не може извући из ове ситуације. Сам себи је направио ово. Годинама говори да је РС угрожена. Сам себи говори да ће неко укинути РС, па је брани", истакао је Хелез.

На околност доказивања садржаја изјава министара Исака и Хелеза одбрана је доставила сљедећу документацију:

- Чланак под називом: "Рамо Исак: Додик ће бити ухапшен чим Суд Бих изда налог" од 06.11.2023. године, Тузлански.ба;

- Чланак под називом: "Рамо Исак: Није сигурно хоће ли Додик 71. рођендан славити у Бањој Луци или у државном затвору БиХ" од 14.11.2023. године, Радио Сарајево;

- Чланак под називом: "Зукан Хелез: Имамо обавјештајне податке да Додик припрема бијег из БиХ" од 15.09.2023. године, Радио Сарајево.

Такође, одбрана је доставила и изјаве страних амбасадора у Сарајеву као притисак на Суд БиХ.

На околност доказивања садржаја достављено је више изјава Мајкла Марфија, амбасадора САД у БиХ, као и једно саопштење Амбасаде Велике Британије у БиХ, те укупно 11 текстова, насталих од почетка овог кривичног поступка.

У вези с овим, одбрана наглашава да су иступом амбасадора изван разумне сумње прекршене одредбе Конвенције о дипломатским односима (Беч, 1961. година) према којој су дипломатски агенти и друга лица која уживају привилегије и имунитете у складу с Конвенцијом "дужни да поштују законе и прописе државе код које се акредитују". Они су, такође, дужни да се "не мијешају у унутрашње ствари те државе" (чл. 41 Бечке конвенције). У прилог томе прилажу се и сљедећи текстови:

- Чланак под називом: Америчка Амбасада о оптужници против Додика: "Важан корак и знак да нико није изнад закона" од 11.08.2023. године, Кликс;

- Чланак под називом: Амбасада САД-а о пријетњама Шмиту: "Додик је изабрао опасан пут у изолацију" од 07.09.2023. године, Ал џазира Балкан;

- Чланак под називом: Амбасадор САД у БиХ: "Додик је на опасном путу" од 15.09.2023. године, Радио Слободна Европа;

- Чланак под називом: Амбасада САД-а у БиХ: "Празне приче Додика не могу промијенити темељну чињеницу да РС није држава" од 16.09.2023. године, "Политика";

- Чланак под називом: Марфи: "Додик мисли да је цар Лазар, неће добро завршити по њега и оне који га подржавају ако настави" од 16.09.2023. године, ЦДМ.МЕ;

- Чланак под називом: "Америчка амбасада оштро о Додиковим тврдњама о закону о страним агентима" од 30.09.2023. године, Радио Слободна Европа;

- Чланак под називом: Марфи: "Додик ризикује будућност становника РС у опасној игри ескалације и лажи, најгоре тек слиједи" од 31.10.2023. године, Аваз;

- Чланак под називом: Марфи: "Додик ризикује будућност грађана Републике Српске" од 31.10.2023. године, РТРС;

- Чланак под називом: Амерички амбасадор оштро о Додику: "Смањује РС, ризикује будућност грађана, говори о завјерама а не како је стекао богатство, а најгоре тек долази" од 31.10.2023. године, Н1 ТВ;

- Чланак под називом: Америчка амбасада: "Додик није опасан само по стабилност БиХ него и цијелог Балкана" од 07.11.2023. године, Кликс;

- Чланак под називом: Велика Британија: "Додикова политика опасност је за БиХ и међународни поредак" од 14.08.2023. године, Ал џазира Балкан.

Важан разлог за пренос надлежности - јавна полемика између предсједника Српске и предсједника Суда БиХ

Одбрана предсједника Републике Српске Милорада Додика истакла је у приједлогу за преношење вођења поступка са Суда БиХ на надлежни суд у Бањалуци да је јавна полемика између предсједника Српске и предсједника Суда БиХ Ранка Дебевца посебан и важан разлог за пренос надлежности.

Одбрана је подсјетила да се у току 2020. године водила јавна полемика између предсједника Милорада Додика, с једне, и предсједника Суда БиХ Ранка Дебевца, с друге стране, те да о тој полемици свједочи више текстова објављених у штампи и интернет порталима.

У приједлогу су наведени неки од наслова: "Дебевец ће тужити Додика због увреде", затим "Додик нека објави доказе о корупцији или слиједи тужба", потом "Дебевец: Позивам Додика да објави моје шпанско име или је проблем што он има некретнине у Русији", те текст под насловом "Предсједник Суда БиХ: Додик је тај који незаконито прислушкује људе".

Имајући у виду значај функције предсједника Суда БиХ, који у организационој структури има утицај не само на распоред судија у првом степену, већ и о распореду судија у Апелационо одјељење Суда БиХ, нагласила је одбрана, након предметних изјава је разумно закључити постојање одређеног степена нетрпељивости између њих двојице, како слиједи из садржине појединих изјава.

Стога, одбрана сматра да је ово важан разлог за преношење надлежности у овом поступку на суд према мјесту извршења кривичног дјела (према ставу одбране правно непостојећег).

Предње околности се доказују следећим текстовима:

- Текст под називом: "Дебевец ће тужити Додика због увреде", од 10.09.2020.године на порталу "Аваза";

- Текст под називом: "Додик нека објави доказе о корупцији или слиједи тужба", од 09.09.2020.године објављен на порталу "Српскаинфо";

- Текст под насловом: Дебевец: "Позивам Додика да објави моје шпанско име или је проблем што он има некретнине у Русији", од 09.09.2020.године објављен на порталу "Кликс";

- Текст под насловом: Предсједник Суда БиХ: "Додик је тај који незаконито прислушкује људе", од 10.09.2020.године објављен на попрталу "Слободна Европа".

Одбрана је навела и остале околности од утицаја на предложену делегацију надлежности:

Поред саслушања свједока Тужилаштво БиХ у оптужнице предлаже још читање писмене документације. У оптужници се не предлаже друга врста доказа тако да ни по овом основу не би било доведено у питање начело економичности поступка, укључујући и опортунитет у конкретном предмету.

"Разумно је закључити да би предметно суђење пред судом у Бањалуци мање отежавало обављање редовних функција Милорада Додика, као легално изабраног предсједника Републике Српске. Такође, није у питању кривично дјело против интегритета БиХ, полазећи од ограничења из одредбе чл. 27 став 2 ЗКП БиХ.

Питање независности судије није ствар субјективног осјећаја већ објективних околности у којима се одвија суђење. Тренутне околности одвијања суђења свједоче о постојању атмосфере евидентног и непримјереног притиска на поступајући Суд БиХ у Сарајеву", навела је одбрана.

Разлог за преношење вођења поступка - изостанак притиска који производе домаћи и страни званичници

Одбрана предсједника Републике Српске Милорада Додика истакла је да је приједлог за преношење вођења поступка са Суда БиХ на надлежни суд у Бањалуци поднијела с обзиром на чињеницу да се амбијент у којем треба да се одржи суђење никако не смирује од дана објелодањивања истраге до данас.

Наводећи да се може поставити питање зашто није раније затражена делегација надлежности, одбрана је појаснила да је изостало очекивано смиривање атмосфере и стварање неутралнијег амбијента, посебно изостанак притиска који производе јавни званичници, страни и домаћи.

"Амбијент у којем треба да се одржи суђење никако се не смирује почев од дана објелодањивања истраге против предсједника Додика до данас. Како се по мишљењу одбране до данас није догодила макар минимална неутрализација стања у којем се одвија суђење, подноси се овај захтјев за делегацију надлежности из важних разлога, прије почетка суђења у овом предмету. Цијенимо да су сврха и циљ цитиране законске одредбе из Члана 27 ЗКП БиХ да се оствари принцип економичности, односно да главни претрес није започео, тако да се цјелисходност одредбе задовољава ако је делегација надлежности предложена прије почетка суђења. Ово тим прије што на заказани претрес свједоци нису ни позвани, а захтјев се подноси прије 6. децембра као дана за који је одређен почетак суђења", истакла је одбрана предсједника Српске.

Овакав став одбране, наводи се у приједлогу који је потписао адвокат Горан Бубић, подржан је и у већ наведеним коментарима Кривичног закона БиХ у којима пише да је "поред постојања важних разлога потребно да су кумулативно испуњени и услови: да главни претрес није почео и да се не ради о кривичном дјелу против интегритета БиХ (чл. 158. - 168. КЗ БиХ)".

У приједлогу се даље наводи да судска пракса Европског суда за људска права подржава наводе из приједлога за пренос вођења поступка.

Као аргументацију за овај приједлог одбране, вјероватно пресудан за делегацију, наведене су као илустрација само неке од бројних примјера из праксе Европског суда за људска права у Стразбуру:

"Истодобно, извјештавање у штампи о тренутним догађајима представља остваривање слободе изражавања, зајамчене чланом 10 Конвенције (Бéдат против Швицарске [ВВ], став 51). Ако постоји непријатељски настројена медијска кампања у погледу неког суђења, оно што је пресудно нису субјективни осјећаји осумњичених, колико год били разумљиви, о томе је ли расправни суд без предрасуда, како се то од њега захтијева, већ може ли се бојазан осумњиченог сматрати објективно оправданом у посебним околностима предмета (Wloch против Пољске (одл.); Дактарас против Литве (одл.); Приебке против Италије (одл.); Буткевичиус против Литве (одл.); Г.Ц.П. против Румуније, став 46.; Мустафа (Абу Хамза) против Уједињеног Краљевства (одл.), ставови 37. - 40.).

Неки од чинилаца који су у судској пракси утврђени као релевантни за оцјену Суда о утицају такве кампање на поштено суђења укључују: вријеме које је протекло између медијске кампање и почетка суђења, а посебно одређивања састава расправног суда; јесу ли се спорне објаве могле приписати властима или су се темељиле на обавијестима власти и јесу ли објаве утицале на судије или пороту те на тај начин утицале на исход поступка (Бегс против Уједињеног Краљевства (одл.), став 124.; Абдула Али против Уједињеног Краљевства, ставови 87. - 91.; Пауликас против Литваније, став 59).

Одбрана на крају предлаже Суду БиХ уважавање приједлога и делегација надлежности Основном суду у Бањалуци (према запријећеној казни) и према начелу опортунитета или евентуално Окружном суду у Бањалуци.

Пратите нас и путем Вибера