На дужности помоћника команданта Специјалне бригаде полиције Министарства унутрашњих послова Републике Српске Златко Брдар био је од 1992-1993 године. Добро се сјећа састанка на Јахорини када му је тадашњи министар унутрашњих послова Мићо Станишић рекао да треба да се изврши нова реорганизација.
Формирали су одреди Специјалне бригаде полиције МУП-а Српске. Реченица министра упућена њему и данас истим тоном одзвања у сјећању као и тад.
"Злаја идеш у Приједор формирај одред , рок што прије, хитно. Тенденција је била да формирам ту јединицу која би била најзападнији одред СБП. Био је до тада најзападнији Бања Лучки, али то је био тај период,и тај датум 22.фебруар је узет као дан оснивања, а све од добијања рјешења мене у постављење као команданта. Мој долазак је био овдје у Приједор. Испитао сам овдје јавно мњење како размишљају. Окупио сам око себе људе који би ми могли помоћи и заједно са Марком Пурковићем и дијелом људи који су били са мном у Специјалној јединици њих сам повукао са собом, наравно на добровољној фази. Људе који су били храбри, одлучни и који би ми помогли у оснивању те јединице", рекао је Брдар.
Јединица је присјећа се Брдар била замишљена да има више водова. Брзо се, прича морало и реаговати и окупити људе.
"Специјални вод, механизовани вод, одјељење минобацача и да имамо санитетско обезбјеђење и логистику", присјетио се Брдар и додао:
"Расписао сам конкурс за пријем у јединици иако се то прије није радило нико то није радио, поред општих услова морали су имати посебне услове и морали су проћи кроз казнено оперативне евиденције да није вођен кривични поступак против њих. Гледало се и да буду способни, спортисти да могу одговорити свим изазовима који слиједе према њима".
Снага. Сила. Моћ. То је било оно са чим се водио најзападнији одред Специјалне бригаде полиције МУП-а Српске. Све препреке трудили су се да савладају, али најтеже је присјећа се Брдар било саопштити породици да више нема њиховог најмилијег. Неки су каже, преживјели и упркос тешким рањавањима.
"Доживљавао сам све и свашта на тим ратиштима, други војници, нарочито почетак рата у Сарајеву гдје га пресјеку испадну цријева, ми то убацимо у стомак, ставимо га на врата и тај се појави након двије три године, каже гдје си Злаја како си, немогуће да такав човјек преживи али све је то снага духа у оно вријеме, то је та воља. Добије се та доза адреналина, али тај страх је позитиван гдје кад кренеш нема повратка", говори даље Брдар.
Поносан сам на све људе који су чинили Седми одред. То су како Брдар каже "фаце", јунаци и хероји наше отаџбине. Својом појавом улијевали су повјерење.
"Народ је вјеровао у њих. Увијек смо дочекивани аплаузом. Ја сам направио ратну заставу седмог одреда, прошла је сва ратишта Републике Српске на којима смо ми били и то је стег који није смио пасти у руке непријатељу", наставља командант Брдар.
И један од тих "фаца" како их Брдар назива је и Милорад Павлица из Козарске Дубице. Команданта седмог одреда упознао је у школи МУП-а Српске на Врацама. Прича да је Златко зрачио огромном дозом патриотизма.
"Кажем вам и послије 32 године ја не могу да схватим колики је то патриотизам, одважност свих тих људи. Они су кренули у неизвјесност прије свега, прије Војске која је формирана мјесец касније. Они и руководство Републике Српске. Школски центар је била прва зона Републике Српске, ту су били и предсједник и Влада и полиција", говори Павлица.
"Ти су људи тад ризиковали свој комодитет, оставили своје породице и кренули у одбрану српског народа и мислим да је то један од највећих чинова патриотизма", додаје.
Павлица је на крају полицијске каријере. Доста тога је прошао. Рат је донио многе изазове које је требало савладати, иако су некада чинили немогућим. Заклетву је положио и њом се водио и тад, али и данас.
"За мене су увијек на првом мјесту били људи, људски животи су били најважнији. Нисмо били свјесни тога да се може погинути, ја нисам био свјестан. Био сам обучен, знао сам ја и шта је пушка и све, али нисам био свјестан да тај мали метак може убити човјека. Сви смо били под емоција, али човјек сад како пролазе године , са ове дистанце погледа на све то", прича Милорад Павлица.
Не постоји ништа на овом свијету што нам може оспорити наш девети јануар и нашу Републику Српску, порука је ових српских хероја. Нисмо дали нашу отаџбину и никада је нећемо дати!
"Опет смо ми уз свој народ и опет би урадили исто што и онда, јер кад дође питање опстанка онда ту дилеме нема", каже Брдар.
"Република Српска по мом мишљењу није упитна и не смије бити упитна, не смије нико размишљати на тај начин као борци тада, као младићи стварали и за шта су наши саборци другови дали своје животе", додаје Павлица.
Седми одред Специјалне бригаде полиције чинило је око 400 припадника. Овај одред одликован је орденом Немањића и Његоша и медаљом Петра Мркоњића. Командант одреда Златко Брдар одликован је орденом Карађорђеве звијезде другог реда за руковођење и командовање у борбеним јединицама, док је Милорад Павлица одликован медаљом Милана Тепића.
У темеље Републике Српске животе је уградило седам припадника седмог одреда Специјалне бригаде полиције Министарства унутрашњих послова Републике Српске.
