Чланство БиХ у НАТО- у не долази у обзир. Једина опција је наставак сарадње и поред упорног залагања у другом ентитету за приступање савезу. За одлуку о пријему из Републике Српске сигурно неће бити консензуса, упркос наметању приче о потребним интервенцијама страних трупа у БиХ. Закључили су то и данас угледни професори из Српске и Србије.
"Република Српска је у НСРС изразила свој политички став и своје опредјељење, а то је у ствари оно опредјељење најшире масе људи. Испитивање јавног мњења говори да данас негдје мање од девет одсто становника Републике Српске подржава позицију у НАТО-у", каже Милош Шолаја, професор на ФПН-у.
Свјетска криза која је укључила САД и НАТО у руско-украјински сукоб довела је безбједносну ситуацију до врхунца, сматрају аналитичари. Треба имати у виду и да САД не води ратове на својој територији, па је лако закључити да ће дебљи крај извући Украјина и чланице НАТО-а у ЕУ.
"Јер гдје ће падати руске ракете? Па у Њемачку, Француску, велику Британију, разумијете. Неће у Америку. Према томе, ближи сам томе да ће администрација Доналда Трампа да окрене, неће он ријешити сукоб, али да окрене преговоре да стане рат", каже Божидар Форца, катедра безбједности на Факултету за пословне студије и право у Београду.
До мира би дошло након дугих преговора, али барем без употребе оружја. Треба имати у виду и да највише чланица ЕУ економски опстају захваљујући Русији и њеним јефтиним сировинама, као и сарадњи са Кином.
