"Сребреница као потпуно изманипулисан појам страдања, посебно послије несрећне пресуде суда у Хагу који је дао те квалификације које су неприхватљиве, служи као средство за политички притисак када се дешавају геополитички ломови. Кад се погледа историја послијератне Републике Српске, све то вријеме у разним геополитичким трвењима се интензивирао притисак на српску страну у БиХ. Сада је поново то вријеме, веома слично периоду из 2002. године до 2006. године, за вријеме Педија Ешдауна. То значи да се међународни фактор консолидује под једном палицом војне и цивилне ефективе, да би уз административну силу намјесништва у БиХ имао и оружану подршку да се спријечи било какав отпор, што се види кроз дјеловање ЕУФОР-а, поручио је Чавић.

Бивши предсједник Републике Српске каже да свијет гледа сукоб Украјине и Русије, као и Израела и Палестине што је довело до својеврсне конфронтације запада и муслиманског свијета. 

"То је искористио "стари лисац" Златко Лагумџија. Знам га толико година. Нашао се, са становишта његовог виђења стања у БиХ, у правом тренутку на правом мјесту. То је искористио када се Палестинци ликвидирају као муве. За неколико мјесеци је у Палестини побијено више цивила, као за четири године рата у БиХ. Треба то ставити на другу страну и да се муслиманима пошаље порука да постоји брига за муслимане генерално. Резолуција о Сребреници у генералној скупштини УН-а је својеврсна релаксација односа са муслиманским свијетом", рекао је Чавић.

Он истиче да то компликује ситуацију у БиХ. За Републику Српску то Резолуција о Сребреници је мртво слово на папиру, али ће бити полазна тачка Бошњака у наредних 20 година.

"На тој основи се константно стварају политички конфликти. У све ће бити уткано. У покушају да се испуњавају услови за ЕУ, неко ће рећи да у неком поглављу то треба да буде обавезна садржина образовања, па дијела који се тиче владавине права, па културе. Нема мјеста гдје се то питање не може удјенути. Знам то из преговора с њима. Гдје год могу покушавају да утјерају зрно раздора вјерујући да то појачава њихов идентитет и слаби идентитет Републике Српске. То је само нови камен спотицања. У праву су сви који кажу да ће та Резолуција донијети немир у БиХ, а и у регион", каже Чавић.

Он истиче и да високи представници у БиХ имају циљ да ту остану. Што горе - то боље.

"Једини политичар свјетског калибра и ауторитет у сваком смислу ријечи је био Карл Вилт. Сви послије њега су били вишкови и сметње у властитој администрацију. Из домаћег миљеа су били испаљени у БиХ јер сметају у својој држави. Знам политичку позадину Инцка, који је био периферија, али тада је и улога високог представника била дерогирана, па је Инцко био логичан избор. Он је покушавао да оснажи то својим персоналним идентитетом, али је успио да убрља до краја. Сви ти високи представници дошли су као вишак у својој држави", каже Чавић.

Он каже да је Српска тада била изложена бројним притисцима, од Педија Ешдауна, до Карле Дел Понте, разноразних комисија међународне заједнице, појединачних представница заинтересованих земаља и других.

"То је био притисак који је посебно ескалирао уочи десетогодишњице Сребренице на којој смо били присутни Борис Тадић и ја. Били смо на комеморацији у Поточарима. Донекле смо тај терет успјели да скинем и о томе се није нешто специјално ни говорило. Међутим, терет се појавио након несретне пресуде међународног суда који је дао те квалификације. Тада почиње бесомучан притисак. То је нова политичка платформа Бошњака. Прављење симбола жртве сукоба у БиХ и надокнаде жртви за страдање. Исту ту политику води и Курти на Косову", каже Чавић.

Пратите нас и путем Вибера