Да ли радници фирми које су под америчким санкцијама имају право да отварају рачуне и подижу кредит? Ако не могу, гдје то пише у закону? Има ли банка право да затвори рачун фирми са америчке црне листе и по ком основу? На ова питања АТВ-а, барем до закључења овог прилога, ћуте у Адико, НЛБ, Уникредит и другим банкама. Поједини банкари би изгледа да ускрате основна људска права. Када су отварали пословнице у Српској, имали су другачија обећања.
"Послије притиска на наше домаће компаније, на блокирање рачуна нашег радно активног становништва на тему у низу долазе и банке и њихове активности. Није тако давно било када су стране банке дошле на наше просторе а мисија тих банака била је подршка производњи становништву које живи на овим просторима. Данас видимо да је њихова мисија била максимизирање профита а минимизирање ризика“, каже економиста Срђан Лалић.
Банке, кажу економисти, могу да дају кредите, али не желе. Стручњаци подсјећају и да су све веће провизије у банкама, а једини циљ им је профит. Страхују и од изласка из СВИФТ система.
"Ако желите да имате било какву врсту иностраних плаћања и конекције са свијетом морате да будете у том свијету. Ако вас неко искључи из тог система ви више нећете бити банка која може да обавља иноплатни промет и онда би се свели на обављање унутрашњег платног промета. За већину банака то није финансијски исплативо и то је нешто за институције којима је суштина финансије и капитал за њих је то искуљчујући фактор и они ће бјежати колико год буду могли да не буду под таквом врстом санкција“, каже економиста Бојан Лучић.
Банке смо питали и да ли су добијали инструкције из Америчке амбасаде или конзулата у Бањалуци. Ни на ово питање одговор није стигао. Стигла су зато упозорења стручњака, да због оваквог понашања настаје један негативан тренд међу становништвом.
.webp)
