Начелник Клинике за општу абдоминалну хирургију Универзитетског клиничког центар Републике Српске Зоран Алексић поручио је данас гостујући у нашем специјалу "Симбол слободе“ да народ који нема отаџбину нема слободу.
"Република Српска нема цијену и ми ни по коју цијену не смијемо да дамо ни милиметар оног што смо добили у рату. Немојте нам дирати оно што је наше, крвљу натопљено и одбрањено. Никада нећемо дозволити да се изгуби отаџбина“, рекао је Алексић.
Алексић је поручио да сви грађани Српске, без обзира на политичка опредјељења, морају бити јединствени "јер онај ко то није он само помаже онима који желе да Републику Српску умање, да је униште“.
"Порука је да морамо бити сложни, сложни и сложни“, рекао је Алексић.
Алексић, који је у ратним данима био млади хирург специјализант, присјетио се како су изгледали ти дани.
"Љекари су дали немјерљив допринос у стварању Републике Српске. Те 1991. године ми смо дошли као млади љекари специјализанти а када је почео рат сви смо укључени. Ми смо као млади специјализанти отпаковали санитетски комплет, поставили ратне болнице углавном у близини прве борбене линије да бисмо могли да опслужимо оне који не могу да издрже до Бањалуке. Почетак је био тежак морали смо да се навикнемо на нове униформе и да носимо оружје. Када уђе човјек у рат постане му свеједно, изгуби се страх, радите све само да спасите рањенике“, рекао је Алексић.
Алексић је рекао да доста тога зависи од практичне ситуације.
"Они који не могу да издрже до Бањалуке оперисани су на лицу мјеста. Они који могу иду за Бањалуку. Нажалост, било је и оних којима нисмо могли помоћи“, рекао је Алексић.
Алексић је присјетио и који моменти су на њега, тада као младог хирурга, оставили највећи утисак и које и данас памти.
"Пред пад Гламоча су рањенике довозили у камиони и ми смо их класификовали као живе и мртве“, присјетио се Алексић.
Навео је још једну ситуацију која му је остала урезана у сјећање.
"Када је пао Гламоч вратили смо се у Бараће и отворена је ратна болница. Ја и доктор Ђурић смо били чланови екипе и довезен је један млади момак, лијеп. Граната му је пала међу ноге и ампутиране су му обје наткољенице. Од једног здравог момка направили смо инвалида али то је цијена рата, живота, цијена стварања Републике Српске“, рекао је Алексић и присјетио се и једног специјалца у Гламочу који је имао повреду крвних судова.
"Морали смо да одлучимо хоћемо ли га оперисати и покушати да му спасимо руку или да га шаљемо за Бањалуку. Оперисали смо га и спасена му је рука“, рекао је Алексић.
