Топлотни удар - погађа цијело тијело. Узрок не мора нужно бити превише сунца. Претјерано коришћење сауне или физички напор на великој врућини и у загушљивом окружењу такође може довести до топлотног удара.

Млађа д‌јеца, старије особе и пацијенти са срчаним тегобама су посебно угрожени.

Али и код људи без хроничних обољења при екстремним врућинама тјелесна температура може да пређе опасну границу од 40 степени, преноси Deutsche Welle.

Аутомобил као рерна

Када је напољу температура 32 степена целзијуса, у унутрашњости аутомобила послије пола сата температура расте на 48, а послије сат времена на 58 степени. 

То је опасно по живот јер људско тијело мора да буде у стању да одржава температуру од 37 степени.

Код људи погођених топлотним ударом тјелесна температура се попне на 40 степени. То није само неугодно већ може довести и до смрти.

Бебе и мања д‌јеца су посебно угрожени, пошто њихово тијело нема толико знојних жлијезда као тијело одраслих, који их имају између 150 и 350 по квадратном центиметру коже. А те жлијезде између осталог имају задатак да хладе наше тијело.

Број жлијезда зависи од дијела тијела, а највећа концентрација је на длановима и стопалима - између 360 и 370. И за старије особе је опасно излагање екстремним температурама.

Често ти људи имају проблеме са притиском или срчане тегобе. По великим врућинама срце мора да ради много интензивније него на нормалним температурама. Послије операције срца или ако су крвни судови оштећени, старије особе су изложене опасности да добију топлотни удар.

Али ни здрави људи који ријетко имају здравствене тегобе на великим врућинама нису безбједни. Рецимо, ако напорно тренирају за вријеме великих врућина и прекораче границу. 

То важи и за људе који по врелим данима на сунцу обављају тешке физичке послове - као рецимо путари.

Знојење је животно важно

Када је спољна температура висока, прокрвљеност коже се повећава и тијело покушава да се охлади путем коже и крвотока. Почињемо да се знојимо. 

Грашке зноја на кожи испаравају и тако макар донекле хладе тијело. Али када дођу екстремне врућине може се десити да систем хлађења закаже.

Дневно губимо између пола литра и неколико литара течности, 99 одсто те течности је вода.

За регулисање тјелесне температуре људи одговорна је врста знојних жлијезда која се стручно зове екрина жлијезда. 

Њих највише има под пазухом, длановима, али и на челу. Пречник им је до 0,4 милиметра.

Наше тијело има између два и четири милиона тих сићушних жлијезда. Зној се производи у дијелу жлијезде који изгледа као клупко вуне. 

Једним каналом зној се одводи на површину коже. Тамо се течност распоређује у облику ситних капи зноја. Све док то функционише, наше тијело излази на крај са врућином.

Али ако више није у стању да користи сопствени расхладни систем, постаје опасно - пријети сунчаница.

Сунчаница - важно је сачувати хладну главу

Када човјек добије сунчаницу, његово тијело је прегријано, а најчешће је глава била предуго изложена сунцу. 

Главобоља је углавном први симптом сунчанице. Остали симптоми су бол у леђима, исцрпљеност, а понекад мучнина и повраћање.

Ови симптоми настају усљед прегријаности можданих опни. Тако може доћи до такозваног асептичног менингитиса, упале мождане опне која није проузрокована бактеријама. 

Обољеле особе најчешће имају вртоглавицу, дезоријентисаност у неким случајевима и губитак свијести. Тада је љекарска помоћ неопходна.

Људи који су добили сунчаницу морају се одмах одвести у охлађену околину, и морају да легну на леђа. Глава и горњи дио тијела морају бити издигнути. 

Влажне хладне марамице могу помоћи да се охладе неки дијелови тијела, на примјер врат. Обољеле особе би требало да уносе доста течности у организам.

Топлотни удар је катастрофа за организам

Опаснији од сунчанице је - топлотни удар – доводи до раста унутрашње температуре на 40 степени. 

Тада је могуће да дође и до поремећаја вида и тешког дисања. Такво стање може брзо довести до угрожавања живота. 

Тијело нема више ни један начин да смањи тјелесну температуру. Пулс је убрзан, дисање испрекидано, крвни притисак пада.

То може довести до упала и до озбиљног оштећења неких органа. Ако се пацијенту не помогне на вријеме може доћи до потпуног отказивања органа.

За вријеме екстремних врућина, наше природно тјелесно хлађење врло брзо наилази на лимит. А старији људи често не пију довољно течности. Тијело онда не може да произведе довољно зноја, па тако не може ни да се охлади.

У многим случајевима је најбоље позвати љекара. А како избјећи сунчаницу или топлотни удар? Одговор је једноставан - што мање се излагати сунцу по екстремним врућинама и уносити што више течности у организам.

Пратите нас и путем Вибера