Пробудите се усред ноћи, дрхтећи. Доживљавате грозницу – привремени пораст тјелесне температуре.
Грозница може настати јер се тјелесни одбрамбени систем бори против неке инфекције, али је могу изазвати и друге ствари, укључујући аутоимунске болести попут реуматоидног артритиса, или може бити споредни ефекат неких лијекова.
Људска тјелесна температура варира незнатно од дана до дана и од особе до особе, али је обично на нивоу око 37 степени Целзијусових. То ствара савршено окружење за успјешно функционисање наших ћелија.
Дио мозга зван хипоталамус дјелује као термостат, непрестано надзирући тјелесну температуру и регулишући унутрашње процесе ради одржавања на нивоу око 37 степени, пише Live Science.
Током неке инфекције, кад наше имунске ћелије детектују нападаче као што су бактерије или вируси, ослобађају се хемикалије које изазивају грозницу – пирогени. Те хемикалије путују у мозак, гдје дјелују на неуроне осјетљиве на температуру у хипоталамусу, јављајући да је вријеме да се повећа температура.
Као резултат, ови неурони ослобађају супстанце налик хормонима зване простагландини – нарочито ПГЕ2 – да би се помјерио бројчаник тјелесног термостата и изазвала грозница. Грозницом се обично сматра кад температура пређе 38 степени.
Хипоталамус може подићи тјелесну температуру на неколико начина. На примјер, наложи крвним судовима да се сузе, што смањује количину топлоте која излази кроз кожу. Такође изазива дрхтање ради стварања што више топлоте.
Ови физиолошки процеси заједно чине дио прве линије одбране тела од инфекције, познат као акутна инфламација, са главним циљем да се инфекција стави под контролу и спријечи њено ширење.
Парадоксално, људи могу имати осјећај хладноће уз грозницу, иако температура њиховог тијела расте. То је зато што је хипоталамус привремено појачао телесни термостат на виши „нормални“ ниво. Док тијело покушава да достигне тај нови ниво, осјећате релативну хладноћу.
Дакле, зашто је тијелу потребна та топлота?
Један могући разлог је да би бактеријама или вирусима било теже да се репликују и инфицирају наше ћелије. Виша тјелесна температура такође може претворити наш имунски систем у бољу „борбену машину“.
На примјер, кад наша телесна температура расте, ћелије производе протеине топлотног шока (ХСП), који активирају имунске механизме за борбу против инфекције.
Старије дијете или одрастао човјек може имати извјестан степен грознице неколико дана без потребе за значајном медицинском пажњом.
Међутим, ако сте забринути због ваших симптома или се чини да се не повлаче, треба да се обратите љекару.
Понекад, на примјер, кад дјеца имају високу температуру, може доћи до грчења познатих као фебрилне конвулзије. Иако су можда застрашујуће, обично трају само неколико минута и обично су безазлене. Ипак, родитељи би требало да позову љекара увијек кад дијете има конвулзију, чак и током грознице.
Степен грознице је такође важан. На основу ваше историје болести, љекар може да каже колика грозница би била проблематична. Зависно од ваше старости, лијекови за које није потребан рецепт, као што су парацетамол или ибупрофен, могу да ублаже симптоме грознице. Скидање једног слоја одјеће, расхлађујућа купка и унос хладнијих течности могу такође олакшати грозницу.
Повећања тјелесне температуре током грознице захтјева много напора – за сваки степен повећања тјелесне температуре потрошите додатних 10% енергије више него приликом одржавања нормалне температуре. Стога је добар одмор важан.
(Телеграф)