Овај вирус остаје у тијелу доживотно, а иако ријетко, мононуклеоза може да се врати, али из другог извора.

Мононуклеоза може да се јави у сваком узрасту, али је посебно широко распрострањена међу млађом популацијом, тинејџерима, односно, ова болест најчешће погађа школску дјецу и омладину од 15 да 25 година.

Како се преноси вирус?

Мононуклеоза се углавном шири путем пљувачке, односно ваздушно-капљичним путем, те је позната и као болест пољупца. Ипак, љубљење није једини начин да се мононуклеоза пренесе – то може да се догоди и у случају дијељења чаше или прибора за јело са зараженом особом.

Епштајн-Баров вирус остаје у стању мировања у тијелу, повремено постаје активан, али не изазива значајне симптоме. Када је вирус активан, може се пренијети на друге.

Симптоми мононуклеозе

• Умор
• Бол у грлу (понекад погрешно дијагностикован као стрептокока у грлу, гдје симптоми не пролазе ни након лијечења антибиотицима)
• Грозница
• Отечени лимфни чворови на врату и пазуху
• Отечени крајници
• Главобоља
• Осип по кожи
• Мекана, отечена слезина

Период инкубације

Период инкубације, односно вријеме од тренутка уласка вируса у организам до појаве првих симптома, обично траје између четири до шест недјеља, иако код мале дјеце овај период може бити краћи.

Знаци и симптоми као што су грозница и бол у грлу обично се смањују у року од неколико недјеља. Али умор, увећани лимфни чворови и отечена слезина могу да трају и недјељама дуже.

Како се открива и како се лијечи?

Дијагноза мононуклеозе се успоставља на основу серолошких испитивања, анамнезе, као и анализом крвне слике, која ће показати да ли је присутан повећан број леукоцита, али и да ли је повећана активност серумских трансаминаза, која је индикатор оштећења ћелија јетре.

Иако су симптоми мононуклеозе непријатни, инфекција се сама повлачи без дуготрајних ефеката. Мала дјеца обично имају благе симптоме или пак они потпуно изостају, па инфекција често остаје недијагностикована.

Ипак, Епштајн-Баров вирус може опстати у пљувачки мјесецима након инфекције.

Компликације мононуклеозе

Иако ријетко, компликације мононуклеозе понекад могу бити озбиљне.

Увећање слезине

Мононуклеоза може да изазове увећање слезине. У екстремним случајевима, слезина може да пукне, узрокујући оштар, изненадни бол у лијевој страни горњег абдомена. У случају такве врсте бола, неопходно је потражити хитну медицинску помоћ.

Проблеми с јетром

Готово 90 одсто болесника има благо повећање јетрених ензима усљед мононуклеозе. Повремено се јавља и жутило коже и беоњача (жутица). Такође, може да се јави блага упала јетре (хепатитис).

Имајући у виду да ова болест може знатно да утиче на здравље јетре, врло је важно строго избјегавати алкохол, који може додатно да оштети јетру.

Рјеђе компликације мононуклеозе

Анемија - смањење броја црвених крвних зрнаца и хемоглобина, протеина богатог гвожђем у црвеним крвним зрнцима.

Тромбоцитопенија - низак број тромбоцита.

Проблеми са срцем - запаљење срчаног мишића (миокардитис).

Компликације које укључују нервни систем - менингитис (упала можданих опни које обавијају мозак и кичмену мождину), енцефалитис (упала мозга) и аутоимуна неуромишићна болест позната као Гијан-Бареов синдром.

Отечени крајници - који могу да блокирају доток ваздуха и доведу до отежаног дисања.

Ко је у ризику?

Епштајн-Баров вирус може да изазове много озбиљније компликације код особа које имају ослабљен имуни систем, посебно код особе са ХИВ-ом или сидом или код пацијената којима су пресађени органи па користе имуносупресивну терапију.

Може ли мононуклеоза да се врати?

Већина људи који развију мононуклеозу имаће је само једном, али поједине студије сугеришу да је могуће поново добити мононуклеозу.

Како се објашњава, након опоравка од мононуклеозе узроковане Епштајн-Баровим вирусом, могуће је поново добити мононуклеозу из другог извора. Дакле, не враћа се мононуклеоза изазвана Епштајн-Баровим вирусом, већ је ријеч о новој инфекцији.

Осим Епштајн-Баровим вирусон, мононуклеоза може бити узрокована низом патогена, као што су:

• цитомегаловирус;
• токсоплазмоза
• ХИВ';
• вирус рубеоле;
• хепатитис А, Б или Ц;
• аденовирус.

Зашто је важно мировање, односно избјегавање спорта?

Будући да је екстремни умор један од симптома мононуклеозе, тијелу је неопходан одмор и мировање како би се борио против вируса.

Такође, због ријетких компликација као што је пуцање слезине, потребно је избјегавање спортова 6–8 недјеља. То се нарочито односи на колективне спортове, где може доћи до притиска у стомак, као и у дизању тегова и при вјежбама гдје се активирају трбушни мишићи.

Превенција

Не постоји вакцина која би спријечила мононуклеозу, те је превенција најбољи начин за спречавање ширења мононуклеозе.

Без љубљења са особама које имају инфективну мононуклеозу, или су је недавно пребољеле.

Не дијелити пиће или храну.

Не дијелити личне предмете, као што су: четкица за зубе, посуда и прибор за јело (виљушке, кашике) и пиће, сјај или балзам за усне.

Често прање руку сапуном и водом.

Одржавање високог степена хигијене, посебно дјечијих играчака и предмета које дјеца стављају у уста, пише клиника "Мејо".

Пратите нас и путем Вибера