Ризик од епидемије малих богиња шири се Америком и Европом, а у Србији смо током претходних година могли да видимо забрињавајуће податке о овој болести.
Институт за јавно здравље Србије "Др Милан Јовановић Батут" објавио је да је на територији Србије од почетка ове године закључно са 30. априлом регистровано 176 случајева морбила.
Прошле године је у Србији регистровано 886 случајева морбила, од којих је већина, 95 одсто, била невакцинисана, односно непознатог вакциналног статуса, регистрован је и један смртни исход узрокован морбилима код особе узраста 59 година са територије Новог Пазара.
Институт за јавно здравље Србије "Др Милан Јовановић Батут" подсјетио је на значај достизања и одржавање колективног имунитета популације који је потребан у борби против заразних болести које се могу спријечити вакцинацијом у предвиђеном узрасту.
Мјере превенције
Доктор Ивана Беговић Лазаревић, начелница Јединице за имунизацију Градског завода за јавно здравље у Београду, истиче да је вакцинација најбезбједнија и најсигурнија мјера заштите, а да поред ње, треба примјењивати и опште мјере превенције.
Уз напомену да је ММР вакцина једина заштита од малих богиња, подсјећа да је за родитеље који не вакцинишу дјецу, покретачки механизам да то учине кад се у окружењу појаве обољели од морбила.
"Кад се болест појави, онда забораве на страх који их је до тада држао да ће им дијете добити аутизам, а потпуно је неосновано и доказано у бројним студијама да нема узрочне повезаности вакцине и аутизма, осим што се први знаци спектра аутизма примијете баш у том узрасту кад се дјеци даје прва доза ММР вакцине, али узрочна веза не постоји", објаснила је др Беговић Лазаревић за Блиц и додала:
"Кад родитељи виде у околини обољеле од морбила, они се онда уплаше и превазиђу страх од аутизма, који нема никакве веза са ММР вакцином, а уплаше се морбила. Док не постигнемо обухват у неком колективу од 95 одсто, а то значи да ако сто људи борави у некој општини, у школи, било ком колективу, 95 људи треба да има имунитет."
Како каже, кад немамо имунитет од 95 одсто, овај најзаразнији вирус јако лако нађе рупе у колективу и изазове обољење.
"Кад је имунитет 95 одсто, може да нађе себи пут, али то се заврши на појединачним случајевима. Ми смо, подсјетићу, имали 2016. обухват од 65 одсто првом дозом у Београду, а чим тај обухват падне на неке ниже вриједности, одмах избије епидемија. Тако смо 2017. и 2018. године, дакле у 21. вијеку, имали скоро 6.000 обољелих особа у Србији и 15 умрлих. То је поражавајућа чињеница", истакла је др Беговић.
Докторка истиче и да сви који путују треба да знају да одлазак на међународне аеродроме, представља ризик да могу да добију болести које се могу спријечити вакцином, не само мале богиње, већ и велики кашаљ, рубела, заушке...
"Поред вакцинације, треба избјегавати боравка у просторијама гдје има пуно људи и често прати руке јер све што имамо на рукама, додиривањем носа и очију, преносимо у свој организам", рекла је докторка за блиц.
Симптоми малих богиња
Мале богиње су изузетно заразна болест, а сваки пацијент може да је пренесе на девет од десет других невакцинисаних особа које се изложе вирусу.
Симптоми малих богиња су:
висока температура
кашаљ
цурење из носа (кориза)
црвене, водене очи (конјунктивитис)
Мале богиње или морбили углавном почињу као прехлада, а код дјеце је карактеристична појава "плачне маске", односно коњуктивитиса. Обољела особа је заразна до посљедњег дана инкубације, четири дана прије избијања оспе и четири дана након избијања оспе.
Компликације могу бити изузетно опасне, а најчешће су код мале дјеце и старијих од 20 година. Може доћи до запаљења плућа, средњег уха, дијареје, менингитиса, али и губитка вида, па затим и смртног исхода.
