Научници су открили нови начин за предвиђање који ће карциноми постати агресивни прије него што се рашире - утирући пут поступцима који ће зауставити напредовање болести, преноси њемачка новинска агенција дпа.
Нова студија, објављена у часопису "Nature Communications", говори о томе како непосредно окружење помаже ћелијама рака да се пробију из тумора и започну свој смртоносни марш по тијелу.
Структура звана изванћелијски матрикс (ЕЦМ) држи тумор "на окупу", понашајући се попут скеле око зграде у изградњи.
Сада су научници с Института за истраживање рака у Лондону (ИЦР) и Института за рак Бартс на Универзитету Квин Мери у Лондону открили како ћелије рака користе распоред ове скеле као "карту пута" да напусте тумор и почну се ширити.
Открили су да ЕЦМ покреће промјене унутар самих ћелија рака - мијења њихов облик и појачава њихову способност путовања у различите дијелове тијела.
Ово откриће, које је врхунац дугих истраживања започетог на "King's Collegeu" у Лондону, значи да се агресивнији тумори, који ће се вјероватно ширити, сада могу лакше идентификовати у ранијој фази.
Тренутно се развијају лијекови који циљају на структуру ЕЦМ-а, као и на гене који покрећу промјене облика ћелија.
Станице рака користе "мапу пута" за ширење
Викторија Санз Морено, професорка биологије ћелија рака и метастаза на ИЦР-у, која је водила студију, рекла је: "Наше истраживање је открило план пута који ћелије рака слиједе како би изашле из тумора, омогућујући да изазову секундарни тумор негдје другде у тијелу."
"Сада када разумијемо ову мапу пута, можемо циљати на његове различите аспекте, како бисмо зауставили ширење агресивних карцинома. Влакна у структури која окружује тумор су гушћа и постављена су попут стазе коју станице слиједе."
"Будућа истраживања требала би истражити начине циљања ове структуре, како би се спријечило да ћелије рака побјегну и слиједе тај пут. Могли бисмо такође открити да циљање те густе структуре влакана значи да други лијекови могу лакше доћи до ћелија рака, што би могло побољшати учинковитост лијечења."
Др. Оскар Маикес с Института за рак Бартс рекао је: "Важно је да видимо да различите регије тумора садрже различите информације о будућем понашању тог рака. Кад клиничари врше биопсију тумора, наше истраживање показује да је оно што је изван тумора једнако важно као и оно у средишту - јер то садржи кључне информације о томе хоће ли се рак вјероватно ширити."
За потребе студије, коју су финансирали Cancer Research УК и Бартс черити, научници су посматрали туморско ткиво 99 пацијената с меланомом, раком коже, и раком дојке.
Видјели су да је ЕЦМ различито "постављен" у три различита подручја тумора.
На крајњој граници тумора, влакна ЕЦМ-а била су распоређена у смијеру од тумора, осигуравајући "трагове" које ћелије рака могу слиједити док бјеже.
Научници су такође уочили разлике у типу гена у ћелијама зависно о томе гдје су у тумору.
Научници су открили да је већа присутност гена за ензиме који утичу на ЕЦМ, с појачаном експресијом, повезана с краћим временом преживљавања код истраживаних тумора.
Рекли су да ово отвара нове путеве за лијечење рака прије него што се прошири, попут лијекова који циљају лизил оксидазу (LOX), који су већ у клиничким испитивањима.
(б92)
