Дина Л. Кели је професорка психијатрије за истраживање менталних болести на Медицинском факултету Универзитета у Мериленду, која је посљедњих 17 година водила клиничка испитивања шизофреније и тешких менталних болести, као и активна у психофармаколошким истраживањима.
"Била бих скептична да сте ми рекли да ћу на крају проучавати ову везу", рекла је Келијева. "Моје размишљање је било терапија и лијекови; нисам знала да храна и исхрана заправо могу бити добри лијекови".
Њено научно путовање је почело анализом података о војницима током Другог свјетског рата. Показало се да је током несташице пшенице дошло до смањења броја хоспитализација.
Келијева и њене колеге су затим проучиле рад Кертиса Дохана, психијатра, из 1970-их, који је објављивао случајеве људи са шизофренијом који су се опоравили на исхрани без пшенице. Дохан је такође посјетио удаљена острва у Папуи Новој Гвинеји, гдје пшеница није била дио исхране, и открио да нема регистрованих случајева обољелих од шизофреније- за разлику од њеног присуства код популација које једу пшеницу.
Келијева је потом имала прилику да спроведе велико клиничко испитивање које је испитало антитијела која тијело производи као реакцију на глутен. Оно што је открила биле су веома високе стопе антитијела на глутен у тијелима људи са шизофренијом. Њени налази су је сада навели на вјеровање да постоји јака веза између функције мозга и људи који имају осјетљивост на глутен. И у том вјеровању није усамљена.
Докази показују да конзумирање хране која садржи глутен може бити повезано са мноштвом психијатријских симптома, путем имуног одговора, код чак једне од 17 особа.
"Ослободите се житарица", књига чији је коаутор, обједињује најновија истраживања на ову тему.
"Заиста постоји јаз између гастроентерологије и психијатрије. Не знамо све. Али ово је још један корак ближе повезивању тачака о овим болестима".
Шта је осјетљивост на глутен?
Глутен је група протеина који се налазе у пшеници, јечму и ражи. То су кључне житарице које се налазе у хљебу, тјестенинама, пецивима и многим другим многима омиљеним намирницама. Неки људи су осјетљиви на глутен. То значи да се њихов имуни систем "бори" против глутена као страног уљеза у тијелу.
Целијакија је најпознатији тип аутоимуне болести повезане са глутеном. Она узрокује оштећење дигестивног тракта што доводи до низа гастроинтестиналних симптома као што су дијареја, надимање и бол у стомаку, као и умор, губитак тежине и осип на кожи.
Целијакија се јавља у породицама и дијагностикује се путем анализе крви или биопсије цријева. Повезана је са другом врстом осјетљивости на глутен, често названом нецелијакијска осјетљивост на глутен (НЦГС), која је око 10 пута чешћа од целијакије.
Међутим, тестови на целијакију су често негативни код особа са НЦГС-ом.
"Тешко је за некога да му се дијагностикује нецелијачна осјетљивост на глутен", истакла је Келијева.
Глутен и упала
Глутен је уведен у нашу исхрану тек прије око 6.000 година. "Идеја о његовом разлагању је заиста изазовна за наше тијело и никада се не разгради у потпуности", навела је Келијева.
Када особа са осјетљивошћу на глутен поједе нешто што садржи глутен - чак и "здраву" смеђу пасту или хљеб - њено тијело производи антитијела за борбу против глутена.
Док се двије врсте протеина спајају да би се направио глутен, глиадин и глутенин, управо први изазива имуни одговор. Ово може да изазове упалу и допринесе оштећењу цријева, што доводи до развоја "синдрома пропустљивог цријева".
Ослабљени цревни зид омогућава антитијелима на глиадин да цуре из цријева у крвоток. "Када прође кроз слузокожу желуца, тијело га за неке људе види као страну супстанцу", објаснила је Келијева.
Упала и мозак
Сходно томе, упала може да се јави и у другим дијеловима тијела, укључујући и мозак. Када антитијела доспију до мозга, симптоми који се развијају могу укључивати не само магловито размишљање и недостатак енергије, већ и лошу емоционалну контролу, анксиозност, промјене расположења, халуцинације и/или нападе, који су често отпорни на лијечење лијековима.
"Постоји специфична пептидна секвенца названа 33-мер која се налази у пшеници и која је у великој мјери повезана са имунолошким одговором", рекла је она, па додала: "Ако погледате структуру тога, веома је слична једној од структура ГРИНА рецептора, рецептора у мозгу. Дакле, наша тијела потенцијално не могу да уоче разлику".
Једна од њених теорија је да код неких људи њихов имуни систем можда напада дио ткива у мозгу јер изгледа као глутен.
"Имамо рад који показује да су ова антитијела на рецепторе у мозгу већа код људи који имају антиглиадинска антитијела".
Шта узрокује депресију и анксиозност?
Дио мозга који се назива амигдала функционише тако што помаже у смиривању страха и анксиозности. Показало се да људи са анксиозним поремећајима имају преувеличан амигдални одговор када су изложени догађајима који изазивају анксиозност.
Сматра се да је серотонин, хемијски гласник у нервном систему и дио комуникационог система мозга, кључни неуротрансмитер укључен у анксиозне поремећаје. Занимљиво је да цријева обезбјеђују приближно 95 одсто укупног серотонина у тијелу, а на производњу утиче посебан баланс цријевних микроба код појединца.
Наравно, нису сви са психијатријским и неуролошким проблемима осјетљиви на глутен.
Келијева је истакла да је занимљиво сљедеће: "Сви ови поремећаји о којима пишемо, литература сада нагиње ка томе да сви имају упалу као узрок. Имуни систем вјероватно не функционише како треба код неких људи. А то доводи до инфламаторних маркера и упале. Мој приједлог је да је за неке људе глутен један од криваца за ову имунолошку инфламаторну реакцију".
Најчешћи симптоми које Келијева види код својих психијатријских пацијената су мождана магла, анксиозност или депресивни симптоми.
"Понекад имају главобоље и мигрене. Болови у зглобовима су такође чести".
Целијачна болест и дијагнозе НЦГС-а су чешће код особа са симптомима АДХД-а него у општој популацији.
Веза између целијакије и депресије је добро утврђена. Једна велика студија спроведена на више од 2.000 људи са целијакијом показала је доживотну преваленцију депресивних симптома од 39 одсто.
"Једна теорија је да депресија произилази из тешкоћа живота са хроничном болешћу", рекла је Келијева, па појаснила: "Али постоје студије које показују директнију физиолошку везу између целијакије и депресије".
Постоје још јаснији клинички подаци да се особама са шизофренијом може помоћи придржавањем дијете без глутена.
Једна Келина пацијенткиња која је патила од шизофреније увијек је видјела да јој се болест погоршава након што је конзумирала глутен.
"Добро се сналазила у заједници, али када је имала глутен, била би хоспитализована. Када би стигла у болницу, давали би јој глутен јер нису вјеровали породици да је то важно. Сваки пут би породица морала да се бори око тога у свакој болници", навела је Келијева.
