Лош квалитет сна и недостатак сна постали су чести проблеми повезани с здравственим стањима попут кардиоваскуларних болести, гојазности и дијабетеса.
Због тога су развијене различите интервенције за побољшање сна. А један од потенцијалних приступа је и повећање уноса магнезијума кроз исхрану или суплементацију.
Магнезијум је есенцијални минерал у тијелу који учествује у бројним биолошким процесима, укључујући регулацију неуротрансмитера и енергетски метаболизам.
Како недостатак магнезијума утиче на здравље?
Недостатак магнезијума може настати због неадекватне исхране или одређених здравствених проблема, попут дијабетеса типа 2, болести пробавног система или зависности од алкохола.
Особе са недостатком магнезијума суочавају се с већим ризиком од кардиоваскуларних болести и других здравствених компликација.
Како магнезијум утиче на сан?
Магнезијум утиче на сан на неколико начина. Истраживања су показала да магнезијум може побољшати квалитет сна тако што утиче на регулацију неуротрансмитера, смањује ниво стреса и помаже у опуштању мишића.
Осим тога, магнезијум игра улогу у регулацији хормона мелатонина, који је кључан за циклус спавања.
Студија је показала да магнезијум повољно утиче на сан.
Студије су показале да суплементација магнезијумом може продужити трајање сна и смањити вријеме потребно да заспите, посебно код старијих особа.
Магнезијум се може уносити и путем хране, а богати извори овог минерала укључују: зелено лиснато поврће (нпр. спанаћ, кељ), орашасти плодови (бадеми, индијски орах, кестен, љешници), сјеменке (бундеве, сунцокрет, лан), авокадо, интегралне житарице (киноа, смеђи пиринач, овсене пахуљице), морски плодови (лосос, скуша, шкољке), црна чоколада, махунарке (сочиво, црни пасуљ), банане.
Напомена
Редован унос намирница богатих магнезијумом може задовољити дневне потребе за овим минералом.
Прије него што се одлучите за суплементацију, савјетује се консултација са љекаром, јер високе дозе магнезијума могу изазвати нуспојаве попут мучнине или дијареје. Унос магнезијума путем хране, с друге стране, сматра се безбједним јер се спорије апсорбује и излучује путем бубрега.
