Бежичне Блутут слушалице постале су незамјењив дио савременог живота, омогућавајући једноставнију комуникацију и конзумацију мултимедијалних садржаја.
Практичне су у шетњи, природи, током вјежбања у теретани или у свакодневним ситуацијама, пружајући могућност да разговарате или слушате омиљену музику и подкасте без ометања других.
Њихова предност је у томе и што са њима нема непријатности попут распетљавања каблова, лако стају у кутијице, а могу да функционишу чак и када је уређај удаљен неколико метара или у другој просторији.
Упркос практичности, све већа популарност бежичних слушалица покренула је питања о њиховом потенцијалном утицају на људско здравље.
Још 2015. године, група научника је потписала петицију изражавајући забринутост због потенцијалних ризика од нејонизујућег електромагнетног зрачења (ЕМФ) које користе Блутут уређаји. Ово зрачење се повезује са могућим повећаним ризиком од рака, али Амерички национални институт за рак тврди да не постоје јасни научни докази који потврђују ову повезаност.
Колико је Блутут зрачење опасно?
Блутут уређаји користе радиофреквентно електромагнетно зрачење (РФ-ЕМФ), које спада у нејонизујуће зрачење. Ово зрачење нема довољну енергију да уклони електроне из атома, што га чини мање штетним од јонизујућег зрачења, као што су рендгенски зраци.
Ови уређаји емитују знатно мање зрачења у поређењу са мобилним телефонима. Док телефони користе снажније сигнале за комуникацију са базним станицама, Блуетоотх уређаји функционишу на нижим нивоима енергије, што смањује ризик.
Међутим, ИАРЦ је још 2011. године класификовао РФ-ЕМФ као "могући карциноген" (група 2Б), што значи да постоје ограничени докази о повезаности са раком код људи.
Бежичне слушалице обично раде у опсегу од 2,4 ГХз, што је исто као и Wи-Фи. Снага њиховог зрачења обично износи између 1 и 10 миливата (мW). Поређења ради, мобилни телефон при максималном сигналу може емитовати зрачење до 2.000 мW.
Специфична апсорпциона стопа (САР) је мјера која показује колико зрачења тијело апсорбује. За слушалице, САР вриједност је обично знатно испод граница које је одредила Свјетска здравствена организација (WХО) и друге регулаторне агенције (до 2 W/кг). Зрачење значајно опада са удаљеношћу. Пошто су слушалице ближе ушима, постоји мања, али константна изложеност.
Промјене на штитној жлијезди
Научници су истраживали и могуће посљедице електромагнетног зрачења на штитну жлијезду, која је посебно осјетљива на ову врсту зрачења.
Нека истраживања показују да дуготрајна изложеност може да изазове промјене у функцији жлијезде, повећа оксидативни стрес и подстакне инфламаторне реакције.
Иако за сада нема јасних доказа о озбиљним здравственим проблемима узрокованим Блутут слушалицама, стручњаци ипак препоручују да се користе слушалице са каблом кад год је то могуће, да се ограничи употреба бежичних слушалица на 60-90 минута дневно, а да се оне, када се не користе, држе ван ушију.
(Политикин магазин)
