У Хрватској се тренутно шири епидемија хрипавца, једне од најзаразнијих болести која најтеже погађа малу дјецу. Болест се прво појавила у Сплиту, а потом се проширила у друге градове и жупаније, укључујући и Загреб.
Према најновијим информацијама, у Сплиту је тренутно 125 заражених.
Епидемиологиња из Наставног завода за јавно здравство Сплитско-далматинске жупаније Милка Брзовић јутрос је на ХРТ-у позвала грађане да се што прије јаве свом педијатру ако им дијете није цијепљено.
"Епидемија се шири. Видимо већи број случајева у Сплиту, али имамо и спорадичних у Сплитско-далматинској жупанији. Досад је било 17 обољеле дојенчади хоспитализирано, тренутно је једно хоспитализирано дојенче и једно школско дијете с неуролошким компликацијама".
Бројни случајеви се тек потврђују
У Хрватском заводу за јавно здравство кажу да је према службено запримљеним пријавама, од почетка 2023. године до понедјељка у Хрватској било потврђено 113 обољелих, од којих 68 у Сплитско-далматинској жупанији, 16 у Граду Загребу, 12 у Приморско-горанској жупанији, 10 у Дубровачко-неретванској жупанији, 5 у Загребачкој жупанији те по 1 у Задарској и Пожешкој.
Притом су истакнули да је дио сумњи још у обради, што значи да има још доста могућих непотврђених случајева. У прилог томе да се епидемија не зауставља говоре данашњи подаци из Сплита.
Шта је хрипавац?
Хрипавац, познат и као пертусис, врло је заразна респираторна инфекција узрокована бактеријом Bordetella pertussis. Шири се капљично. Може изазвати озбиљне болести код људи свих доби, али је најопаснији за дјецу дојеначке доби и значајан је узрок болести и смрти у тој добној скупини.
Симптоми хрипавца развијају се 7-10 дана након инфекције и у почетку наликују обичној прехлади, укључујући цурење носа и зачепљеност носа, црвене, сузне очи, ниску температуру и кашаљ. Како болест напредује, симптоми укључују накупљање слузи у грлу, кашаљ који се не може контросати, дубоко удисање након кашља, повраћање због јаког кашља и екстремни умор.
Јаки кашаљ може довести до прекомјерног рада и оштећења интеркосталних мишића, који се налазе између ребара. У екстремним случајевима сила кашља може бити довољно јака да узрокује пуцање или фрактуру ребара.
Хрипавац није безопасна болест
Стопа смртности од хрипавца није фиксна и може увелике варирати овисно о популацији и квалитети здравствене његе.
Процјењује се да се годишње у свијету забиљежи 24.1 милијун случајева хрипавца те око 160.700 смртних случајева код дјеце млађе од 5 година.
Међутим, према неким другим изворима, у свијету оболи између 20 и 40 милијуна људи, што резултира с око 400.000 смрти.
Према подацима Свјетске здравствене организације, у земљама у развоју, просјечна стопа смртности (ЦФР) за пертусис процијењена је на 3.7% код дојенчади у доби мањој од 1 године те на 1% код дјеце у доби од 1 до 4 године. У развијеним земљама ЦФР се процјењује на мање од 1 на 1000.
У ХЗЈЗ-у кажу да се већина тежих облика болести те смртних исхода догађа код дојенчади млађе од 6 мјесеци, често код беба које су премале да буду цијепљене.
"У 2023. години немамо пријава смртних случајева. Задњи пријављени случај смрти од хрипавца у Хрватској био је у 2018. години", кажу из ХЗЈЗ-а.
Вакцина је врло учинковита, али...
Прва успјешна верзија вакцине против хрипавца развијена је у Michiganu у САД-у 1930-их, а постало је широко доступно 1940-их.
Сувремена вакцина врло је учинковита када особе приме све препоручене дозе.
Цјелостанична вакцина учинковита је око 78%, док је учинковитост ацелуларне вакцине 71-85%. Међутим, чини се да се учинковитост вакцине смањује од 2% до 10% годишње након вакцинисања, с тиме да је смањење брже код ацелуларних вакцина.