Било да се ради о вечери са пријатељима или као прилог уз порцију чипса, умаци су кључни за додавање укуса и боје, те их зато обожавамо.
Али, да ли су и колико здрави?
Ради ли се о кечапу, мајонези, сенфу или умаку за роштиљ, понуда у супермаркетима у стању је да задовољи сваку вашу жељу када су у питању ови укусни додаци.
Али, често то нису увијек здрави и уравнотежени производи: богати су сољу, шећером и хемијским додацима, а и умаци су намирнице које не треба конзумирати често.
Ипак, добро је знати да, када од два "зла" бирамо мање, који од ова два производа је здравији - кечап или сенф.
Кечап
Кечап је слатко-кисели умак од сока од парадајза. У изворном рецепту састојци су парадајз, сирће, со, шећер и ароме.
Количина шећера је елемент који се не смије занемарити, као ни со: кашичица кечапа садржи отприлике 4 грама шећера и 150 мг натријума.
Ако узмете у обзир да здравствене препоруке које се односе на дневну конзумацију шећера ограничавају унос на 25 грама дневно за жене и 36 грама за мушкарце, јасно вам је да једна порција кечапа заузима превелики постотак дневне количине шећера.
Осим тога, морате имати на уму чињеницу да је кечап често богат микотоксинима, који произлазе из употребе презрелих парадајза у ланцу производње са очитим циљем уштеде на сировинама.
Сенф
С друге стране, сенф је умак од сјеменки сусама (бијелог или црног), али и у овом случају међу састојцима налазимо шећер (и мед), со и ароме у превеликим количинама.
100 грама сенфа садржи отприлике 16 грама шећера и 2 грама соли – количине које се не смију подцијенити с обзиром на здравствене препоруке.
Поред тога, жута боја, карактеристична за сенф, није здрава јер садржи хемијске супстанце чија је једина сврха да учине производ угоднији оку и чулу укуса.
Сенф или кечап: који је умак здравији?
Видјели смо предности и мане ова два умака, али који је производ који можемо конзумирати чешће, знајући да не штети нашем организму?
Ни један ни други.
И кечап и индустријски произведени сенф пуни су шећера, соли, као и других нездравих ствари те не би смјели да се конзумирају свакодневно.
Подсјетимо, прекомјерни унос шећера, осим што покреће механизам зависности, доприноси развоју патологија попут дијабетеса и гојазности.
Претјерана конзумација соли, међутим, може погоршати хипертензију или проблеме с бубрезима, повећавајући ризик од можданог и срчаног удара.
