Болови у леђима су веома распрострањен проблем, али мало ко зна шта кичми стварно прија, а шта јој шкоди.
Проблеми са кичмом су озбиљан здравствени проблем широм свијета, јер се процјењује да 60-80% одраслих барем једном у животу осјети бол у доњем дијелу леђа, каже поводом недавно обиљеженог Свјетског дана кичме Срђан Анђелков, физиотерапеут и специјалиста мануелне терапије.
"Болести кичме су водећи узрок онеспособљености, а подаци Свјетске здравствене организације говоре да скоро милијарду људи пати од хроничних болова у леђима. Ови проблеми нису резервисани само за старије - све је више младих и радно способних који имају тегобе због лошег држања, физичке неактивности и прекомјерног сједења", наводи он за Курир и савјетује како очувати кичму да нас не заболи.
Правилно сједење: Сједите са усправним леђима и ослоните стопала равно на под. Столица треба да буде прилагођена вашој висини, са подршком за доњи дио леђа.
Редовна физичка активност: Вјежбање јача мишиће трупа, леђа и абдомена, који дају потпору кичми. Вјежбе истезања, пилатес, јога и пливање су одлични за јачање мишића кичме и побољшање флексибилности.
Паузе током рада: Уколико дуго сједите, правите кратке паузе сваких 30 до 60 минута. Устајање, истезање и лагана шетња помажу у растерећењу кичме.
Правилан положај током спавања: Спавајте на леђима или боку, користећи квалитетан душек који пружа добру потпору. Ако спавате на боку, поставите јастук између кољена како бисте одржали кичму у правилном положају.
Коректан начин подизања терета: Приликом подизања тешких предмета савијте кољена, а не леђа. Држите терет близу тијела и подижите снагом ногу како бисте заштитили доњи дио леђа.
Одржавање оптималне тјелесне тежине: Прекомјерна тјелесна тежина ствара додатни притисак на кичму, посебно на доњи дио леђа, што може да доведе до болова и дегенеративних промјена. Уравнотежена исхрана и редовно вјежбање помажу у одржавању линије.
Опуштање и контрола стреса: Стрес може да повећа напетост мишића, што негативно утиче на кичму. Технике попут дубоког дисања, медитације или чак масаже помажу у опуштању мишића и смањењу напетости.
Коришћење одговарајуће обуће: Квалитетна обућа са добром подршком за стопала смањује притисак на кичму, нарочито током дуготрајног ходања или стајања.
Прилагођавање радног мјеста: Осигурајте да радно мјесто буде ергономско - екран рачунара треба да буде у нивоу очију, а тастатура у висини лактова, како бисте избјегли неприродан положај тијела.
Ограничавање времена на електронским уређајима: Дуготрајно коришћење телефона и других уређаја може да узрокује болове у врату и раменима (познато као "tech neck"). Држите уређаје у висини очију и правите честе паузе.
Знакови упозорења - када је вријеме да потражите помоћ?
Понекад, бол у леђима може да указује на озбиљнији проблем и тада је неопходно потражити помоћ, опомиње физиотерапеут. Обратите пажњу на сљедеће симптоме:
Константан или јак бол у леђима који се не смањује након одмора или благих вјежби истезања.
Трњење, пецкање или губитак осјета у рукама, ногама или стопалима, што може да буде знак оштећења нерава.
Изненадни губитак снаге у рукама или ногама, отежано кретање или осјећај слабости који траје.
Бол који се шири низ ногу (ишијас) може да указује на проблем са нервима или притисак на доњи дио кичме.
Проблеми са контролом бешике или цријева - ови симптоми могу да сигнализирају озбиљне проблеме и захтијевају хитну медицинску помоћ.
Врло је важно бринути о здрављу кичме. Усвајањем здравих навика и обраћањем пажње на знакове упозорења, можете сачувати кичму и побољшати квалитет живота на дуже стазе. Осим тога, повремена посјета физиотерапеуту или љекару може да вам помогне да поправите држање и препознате потенцијалне проблеме прије него што постану озбиљни - поручује Срђан Анђелков.
