Нагле промјене температуре негативно утичу на здравље, посебно на хроничне болеснике, хипертоничаре и срчане пацијенте.
Нагле промјене температуре могу изазвати озбиљне здравствене тегобе, посебно код хроничних болесника, хипертоничара и срчаних пацијената. Стручњаци упозоравају да су нагле осцилације од хладног ка топлом времену посебно ризичне, јер могу довести до пада или скока притиска, инфаркта и шлога.
Ево каква је тренутно ситуација са позивима Хитној помоћи и који су савјети љекара.
Хитна помоћ: "Тренутно без пораста броја позива"
Из београдске Хитне помоћи за "Блиц" су рекли да нису биљежили пораст броја позива због хладног времена.
"Хладно вријеме свакако утиче на пацијенте са ангином пекторис која је најчешћи облик коронарних болести срца, али и хипертензијом, односно високим крвним притиском. Не биљежимо пораст броја људи који нас зову због ових проблема. Ипак, током цијеле зиме имамо такве пацијенте којима су дијагностиковане коронарне болести, јер се њима често погоршава стање", кажу из Хитне помоћи у Београду.
Како нагле температурне осцилације утичу на срчане болеснике:
- оптерете организам,
- долази до презнојавања, губитка течности, и ширења крвних судова,
- пада притисак,
- може доћи до шлога и инфаркта.
- Шта радити:
- важно је слојевито се облачити,
- пити терапију,
- консултовати се са љекаром.
Скок температуре опасан
Подсјетимо, Републички хидрометеоролошки завод (РХМЗ) најављује скок температуре од уторка када ће бити 14 степени Целзијусових, што се може посебно лоше одразити на срчане болеснике.
"Већа опасност је када температура из хладне прелази у топлу нагло. Када из хладнијег температура нагло креће да се подиже имамо већи број позива. Срчани болесници би тада требало да са својим љекарима прилагоде терапију коју пију. У супротном им тада пада притисак и може доћи до спорадичног онесвјешћивања", кажу из Хитне помоћи за "Блиц".
Како је за "Блиц" раније рекла докторка Бисерка Обрадовић, хронични болесници највише су на удару, а посебно кардиоваскуларни болесници.
"Нагле временске промјене оптерете организам који се онда бори против тога тако што се грије. Долази до презнојавања, и до губитка течности, и ширења крвних судова. Тада пада притисак, а они који имају повишен морају обавезно да узимају терапију јер ће доћи пада крвног притиска", рекла је он.
Објаснила је и зашто су такве промјене опасне за срчане болеснике.
"Такве промјене посебно су опасне за срчане болеснике јер може доћи до шлога и инфаркта. Важно је да се људи адекватно облаче, а обично ујутру излазе са зимским јакнама и цијели дан су у њима умјесто да их скину и слојевито се обуку. Код срчаних болесника битно је да се консултују са својим љекаром о повећању или смањењу доза терапија. Сами не смију то никако да раде", објаснила је.
Ко је на удару
Нагле промјене температуре изазивају прави шок за организам, јер тада он мора брзо да се прилагођава новонасталим промјенама. Овакве температурне топло-хладно промјене нарочито погађају хроничне болеснике, и оне који имају проблем са крвним притиском, али нису поштеђени ни здрави људи.
Упркос редовном спровођењу прописане терапије, симптоми болести се појачавају, а метеоропатске тегобе су израженије.
За разлику од хроничних болесника, усљед промјена времена релативно здраве особе често не знају да кажу зашто имају тегобе. Уколико организам здравог човјека реагује бурно на промјену времена, препоручује се детаљан љекарски преглед како би се установило да ли се ради о почетку неког обољења.
Међу хроничним болесницима су најчешће на удару:
- реуматичари,
- астматичари,
- срчани болесници,
- хипертоничари,
- метеоропате.
