Једна потпуно здрава жена од 30 година доживјела је праву медицинску ноћну мору након што јој је грешком дата погрешна вакцина.
Умјесто стандардне вакцине против малих богиња, заушака и рубеоле (ММР), примила је вакцину против туберкулозе (БЦГ), што је довело до озбиљне инфекције и дуготрајног лијечења.
Овај случај, забиљежен у медицинској литератури, подсјећа на то колико и најмања грешка у здравственом систему може имати несагледиве посљедице.
Како је дошло до грешке?
Несрећа се догодила када је медицински радник, умјесто вакцине против ММР-а, пацијенткињи дао БЦГ вакцину, која се уобичајено даје бебама одмах по рођењу. Иако су компликације од ове вакцине ријетке код здравих особа, погрешна примјена може изазвати озбиљне посљедице.
Проблем је настао јер је вакцина против туберкулозе била убризгана у мишић, док је правилно треба давати поткожно. Ова грешка омогућила је бактеријама да се неометано шире организмом, изазивајући озбиљну инфекцију.
Симптоми и посљедице
Неколико недјеља након примања вакцине, пацијенткиња је развила велики апсцес на руци, из ког је цурио гној. У почетку су љекари сматрали да је ријеч о упали везивног ткива, али тестирањем је откривено присуство бактерија које изазивају туберкулозу.
Оно што је додатно забрињавало јесте чињеница да је пацијенткиња инфицирана врстом бактерије која се обично налази код говеда и користи се у ослабљеном облику за производњу вакцине.
Вакцина против туберкулозе садржи ослабљене бактерије Микобактериум бовис и дизајнирана је тако да се аплицира поткожно, гдје подстицајем имуног система не дозвољава бактеријама да се неконтролисано шире. Међутим, када се убризга у мишић, бактерије могу лако да се размножавају и узрокују озбиљне инфекције.
Код ове пацијенткиње инфекција се најприје манифестовала локално, изазивајући оток и бол у руци, али је претила да се прошири на плућа, јетру и друге органе.
Лијечење и опоравак
Лијечење је захтијевало комбинацију јаких лијекова против туберкулозе, који су дјеловали током шест мјесеци. На срећу, терапија је била успјешна и пацијенткиња је након пола године у потпуности оздравила, без трајних посљедица.
Љекари су нагласили да су овакви случајеви изузетно ријетки, али да се најчешће јављају код новорођенчади и имунокомпромитованих пацијената. Ова ситуација је посебно необична јер се догодила код потпуно здраве одрасле особе.
Иако су овакви инциденти ријетки, они указују на потребу додатне едукације здравствених радника и строжих процедура у администрацији вакцина. На срећу, пацијенткиња је у потпуности излијечена, али њено искуство остаје упозорење о потенцијалним опасностима неправилног давања вакцина.
