Мед и шећер су заслађивачи који нам редовно долазе под руку. Било да правиш колаче, посластице, топле напитке или доручке, обоје додају ону завршну ноту која јело чини потпуним.
Често се чује да је мед здравија опција, природнији и храњивији. Али прије него што закључите што је боље за твоју прехрану, завири дубље у то како се производе, што садрже и како утичу на тијело.
Врсте меда и шећера
Меда има више од 300 врста, а разликују се по извору цвјетног нектара, боји, окусу и мирису.
Мед од багрема благ је и свијетао, с њежним цвјетним тоновима.
Мед од хељде тамнији је, мање сладак, али богат антиоксидансима. Ливадски мед најраширенији је због доступности те свога благог, слаткастог окуса.
Манука мед истиче се противупалним и антибактеријским дјеловањем, а често се користи и код рана или упала.
Дивљи мед мијења окус и боју овисно о сезони и цвјетним врстама које пчеле посјећују.
Код нас су познати још мед од кестена, мед од жалфија, шумски мед. Шећер, иако наизглед једноставнији, такође има неколико лица.
Бијели кристал шећер најчешће је у употреби и служи у разним рецептима. Сирови шећер од трске тамнији је, с већим кристалима. Шећер у праху лако се отапа и користи се за креме и глазуре.
Свијетли смеђи шећер садржи мало меласе, док тамни смеђи шећер има више меласе и јачу арому. Сваки од њих даје другачији тон јелима, али сви имају исту основну функцију – брз су извор слаткоће.
Како настају мед и шећер
Мед настаје тако да пчеле скупљају нектар, похрањују га у саће и чекају да вода испари. Кад удио воде падне испод 17%, пчеле затварају саће, а пчелар га вади и центрифугирањем издваја мед.
Шећер се пак производи тако да се сок из шећерне трске или репе издваја, куха док се не почне кристализује, а затим се кристали одвајају од текућине.
Даљњом обрадом од тог сока настају различите врсте шећера.
Колико шећер и мед имају калорија?
Једна кашичица шећера има око 15 калорија, док иста количина меда има око 20. Мед осим слаткоће садржи и трагове минерала попут калција, калија и жељеза, док шећер доноси само енергију.
Гликемијски индекс показује колико храна подиже шећер у крви.
Шећер има индекс око 63, а мед, овисно о врсти, мало нижи – манука мед око 57. Оба брзо подижу ниво глукозе и зато с обома треба бити умјерен.
Здравствени учинци
Мед има своје предности. Користи се за умиривање кашља, брже зацјељивање рана, а у спорту као брз извор енергије. Истраживања су показала да може имати благи пребиотички учинак на цријева, али то још треба додатно потврдити.
Важно је знати и да мед не смијеш давати дјеци млађој од годину дана због ризика од ботулизма. Особе осјетљиве на пчелиње производе требале би га конзумирати с опрезом.
Шећер, с друге стране, тијелу даје брз извор глукозе, што понекад требаш, нарочито код физичког напора.
Но вишак шећера у прехрани повезује се с претилошћу, дијабетесом типа 2, болестима срца и каријесом.
Препорука је да унос доданих шећера остане испод 10% дневног енергетског уноса.
