Запаљења у носној слузници не само да могу изазвати смањење чула мириса, већ могу проузроковати и запаљења у нервном систему, изазивајући оксидативни стрес.
Да ли сте икада помислили да обична навика попут чачкања носа може имати озбиљне здравствене посљедице? Научници из Сиднеја су изнијели изненађујуће тврдње да људи који често чачкају нос могу имати веће шансе да развију Алцхајмерову болест.
Заборавност и проблеми са памћењем
„Немогућност обављања сложених активности, попут заборавности или потешкоћа у памћењу, може указивати на недостатак способности обраде информација или, у ријетким случајевима, на фронтотемпоралну деменцију. Постепено се могу јавити сметње у говору, промјене у понашању или интелектуални пад, што су све могући симптоми почетка неуродегенеративних проблема“, објашњава неуролог, проф. др Драгана Павловић.
Преко 55 милиона људи широм свијета пати од ове дегенеративне болести, па истраживање узрока који могу доприниејти њеном настанку постаје кључно. Какав је заправо однос између свакодневних навика и Алцхајмерове болести?
Хигијена носа
Др Павловић појашњава: „Горњи део слузнице носа садржи мирисну слузницу која је одговорна за примање мириса из околине. Ови мирисни сигнали се преносе до мозга, у подручје које такође може бити погођено неуродегенеративним болестима попут Паркинсонове и Алцхајмерове болести. Са годинама, смањује се чуло мириса, а инфекције и запаљења могу изазвати промене у нервним ћелијама, што може повећати ризик од развоја ових болести.“
Залазак у лошу хигијену, попут чачкања носа прљавим рукама, може уносити штетне бактерије које повећавају ризик од Алцхајмерове болести. Такође, хигијена усне шупљине, редовно прање зуба и избегавање инфекција играју кључну улогу у превенцији неуродегенеративних болести.
Фактори ризика за деменцију
„Здравље носне слузнице, укључујући превенцију запаљења, може значајно допринети смањењу ризика од развоја ових болести“, додаје доктор Павловић.
Професор Павловић такође истиче да су фактори попут повишеног нивоа аминокиселине хомоцистеина, лоше регулисаног нивоа шећера и високог крвног притиска, повезани са повећаним ризиком од деменције.
Препоручује умјерену физичку активност, медитеранску исхрану и контролу фактора ризика како би се спријечила настанак неуродегенеративних болести.
Нови третмани
На питање о новим терапијама, др Павловић наводи да су два моноклонска антитела, адуканумаб и леканемаб, била развијена како би се смањило таложење амилоид бета протеина у мозгу, који је кључни узрочник Алцхајмерове болести. Иако су показала одређене клиничке користи, њихова употреба је била праћена озбиљним нежељеним ефектима.
Таложење протеина и оштећење можданих ћелија
Овај процес накупљања протеина у мозгу доводи до оштећења неурона, смањења мождане масе и других промјена које доводе до симптома као што су заборавност и смањење менталних способности. Алцхајмерова болест, као и друге неуродегенеративне болести попут Паркинсонове болести, повезане су са накупљањем специфичних протеина, што омета нормалне функције мозга.
Наука тренутно истражује 150 различитих супстанци које би могле представљати потенцијалну терапију за деменцију, а посебно за Алцхајмерову болест.
Наша тренутна терапија базира се на инхибиторима холинестеразе и антагонистима НМД рецептора, али превенција остаје кључна.
