Вјековима су други датуми означавали почетак календара, укључујући 25. марта и 25. септембра. Како је онда 1. јануар постао Нова година?
Многе земље широм свијета обиљежавају 1. јануар као Нову годину.
Дијелом можемо захвалити римском краљу Нуми Помпилију. Према традицији, током своје владавине (око 715. – 673. пр. Кр.) Нума је ревидирао римски републикански календар тако да је јануар замијенио март као први мјесец. Био је то добар избор, јер је јануар добио име по Јанусу, римском богу свих почетака, а март је славио Марса, бога рата, пише Британница.
Неки извори тврде да је Нума створио и мјесец јануар . Међутим, постоје докази да је 1. јануар службено почео римску годину тек 153. пр. Кр. Године 46. прије Христа Јулије Цезар увео је више промјена, иако је јулијански календар, како је постао познат, задржао 1. јануар као датум почетка године.
Почетак нове године симболизује срећу, обновљену енергију и наду у бољу будућност. Гледање ватромета и пјевање пјесама обичаји су који се практикују широм свијета.
