У познатој Езоповој басни "Врана и бокал", жедна врана баца камење у бокал да би подигла ниво воде и утолила жеђ. Слично лукавство примијенила је врана са снимка: она је дуго покушавала да поломи орах који је пронашла док га на крају није у кљуну однијела до прометног пута и оставила да преко њега пређе аутомобил.
Послије неког времена, точкови аутомобила прешли су преко плода и поломили тврду опну, а интелигентна врана могла је да поједе укусан залогај.
Научници су пожељели да тестирају да ли су вране заиста толико паметне и ставили су у дубоку цијев посластицу која је плутала на води. Вране су бацале у воду тешке предмете, не бирајући врсту ни величину, све док им посластица није била на дохвату.
Како се тврди, интелигенција врана једнака је интелигенцији седмогодишњег дјетета, па ове птице могу рјешавати сложене проблеме користећи алате. Оне чак препознају људска лица, замјерају се људима и једне другима и преносе та осјећања будућим генерацијама. Ове птице разумију апстрактне концепте и прилагођавају се новим ситуацијама, посматрајући и учећи од људи.
Вране, гаврани, свраке, сојке... припадају породици птица Цорвидае које су толико интелигентне да су у стању да препознају појединачна људска лица. Оне заједнички доносе неке одлуке и планирају будућност, узимајући у обзир размишљање других животиња.
Када врана сакупља храну, она се осврће да види да ли је неко посматра. Ако види да је нека животиња гледа, врана ће се претварати да крије храну, али ће је сакрити у своје перје, а потом одлетјети да пронађе ново тајно мјесто. Ако врана види другу врану како крије свој плијен, ту помоћи нема, јер оне међусобно знају за ову малу игру мамаца и замјене и неће бити превара. Умјесто тога, врана ће пратити другу врану како би открила гдје сакрива свој плијен.
(Телеграф)
.webp)
