Велико проклетство пратило је чувеног владику Петра Петровића Његоша.
Када је Петар Петровић Његош умро, родитељи су га ожалили на веома неуобичајен начин, а њихове ријечи и данас се препричавају. Умро је веома млад, а пред смрт, оставио је завјет који није испуњен.
Пред крај свог живота 1845. исте оне године када је у Београду штампано његово ремек-дјело "Луча микрокозма", владика Петар Други Петровић Његош је наредио да се на Ловћену, на Језерском врху, подигне скромна капела. Црквицу је посветио свом стрицу, Светом Петру Цетињском и још тада изразио жељу да ту буде сахрањен, без много помпе и церемонија.
Тада нико није могао ни да претпостави да ће ту, посљедњу жељу великог владике бити невјероватно тешко испунити и да ће тек након смрти Његоша чекати права голгота.
Пет гробова за Петра Петровића Његоша
"Иако је Његош изричито оставио упутство да буде сахрањен на Ловћену, Црногорци су страховали да би Турци могли да се домогну планине и оскрнаве његове посмртне остатке. Зато је, умјесто у својој капели, Његош прво сахрањен у цетињском манастиру гдје су почивале мошти његовог стрица Светог Петра Цетињског", прича историчар Добрица Јовичић.
Четири године касније, 1855. процијењено је да више не постоји опасност од Турака, па су Његошеви остаци пренијети на Ловћен чиме је по први пут испуњена његова посљедња жеља.
Његошев аманет и "проклетство"
Милорад Медаковић, Његошев ађутант и пријатељ забиљежио је ријечи којима је владика обавезао Црногорце да га сахране у његовој цркви на Ловћену.
"То је моја потоња жеља, коју у вас иштем да је испуните, и ако ми не задате Божју вјеру да ћете тако учињет, како и ја хоћу, онда ћу ве оставити пред проклетством, а мој посљедњи час биће ми најжалостнији и ту моју жалост стављам вами на душу".
Чинило се да је владика коначно пронашао вјечни мир, али испоставило се да су најгоре године тек долазиле…
"Током Првог Свјетског рата, Аустроугари су жестоко бомбардовали Ловћен и капелу вјероватно знајући за важност коју су Срби и Црногорци придавали овом мјесту. Након Мојковачке битке и окупације 1916. године, Аустроугари су оскрнавили Његошев гроб и наредили да се остаци опет пренесу на Цетиње", објашњава Јовичић и додаје да су окупатори планирали да потпуно униште капелицу и на том мјесту подигну споменик у знак аустријског освајања Ловћена.
Према неким записима, ископавање Његошевих костију извршено је кришом, ноћу, а како су гроб копали војници, многе кости су због непажње изгубљене. Прича каже да је један аустријски војник, поријеклом Србин, касније у разрушеном гробу пронашао три кошчице, чувао их кроз цијели рат и тек послије доставио на Цетиње.
Пораз у рату осујетио је Аустроугаре у намјери да Ловћен претворе у споменик своје државе. Црна Гора се нашла у новоформираној држави југословенског народа, а краљ Александар Карађорђевић је наредио обнову капеле и по други пут, испуњавање Његошевог аманета.
"Све што је остало од старе капеле узидано је у нову, а онда је била идентична копија првобитне црквице. Свечани пренос Његошевих костију обављен је 21. септембра 1925. године, а чину је присуствовао и краљ Александар Карађорђевић који је лично учествовао у уношењу ковчега у обновљену капелу", истиче Јовичић уз коментар да нарочито симпатично данас дјелује прича да су, за ову прилику, Црногорци до Ловћена направили пут како би краљ Александар њиме могао да прође до капеле, пише "Историјски забавник".
