Фирма Руди Чајавец из Бањалуке основана је 1950. године рјешењем Министарства народне одбране ФНРЈ.
Рјешење за оснивање наводно је потписао сам предсједник тадашње Југославије Јосип Броз Тито.
Фирма је производила електронику за војну индустрију, а поред тога и радио пријемнике за аутомобиле, рачунарско-радарске системе, камере, медицинску електронику.
Предузеће, названо по чувеном партизанском пилоту, већ наредне године гради хотел за смјештај својих радника.
Слиједи усвајање савремених технологија, па изградња нових погона и зграда са становима за запослене.
Чајавец је имао фабрички комплекс од 84.000 квадратних метара у центру Бањалуке, у којем је радило 10.500 радника.
Тако су остале приче: Када 10.500 радника фабрике "Руди Чајавец" добије плату, у трговинама и робним кућама у Бањалуци промет се удупла.
Током шездесетих година прошлог вијека на врхунцу свог постојања "Чајавец" је имао годишње приходе од извоза вриједне 30 милиона долара. Некадашњи радници још препричавају да је само током 1965. године у фабрици запослено 3.000 радника, од чега 100 инжењера.
Ово предузеће основало је Електротехнички факултет у Бањалуци, затим је изградило стадион малих игара, "Мали Борац" гдје су поникле генерације Борчевих рукометаша.
"Чајавец" је основао и истоимено културно-умјетничко друштво, које је и након пропасти предузећа остало један од најбољих КУД-ова у БиХ и на подручју бивше Југославије.
Фирма је пропала 2009 године. У халама, у којима су се некад производили телевизори, врхунски пејсмејкери, први југословенски микропроцесори и друга чуда технике, данас станују бутици, кафићи и канцеларије политичких странака.
"Ево, овдје, гдје су ови бутици, била је хала, у којој је мој покојни отац радио цијели радни вијек. Радничком платом је отхранио и одшколовао нас четворо дјеце", прича Бањалучанка Милена Додиг (70).
Култни "Чајевчев" портабл, или како се звао "викенд" телевизор, служио је као монитор за рачунаре "Комодор 64", преноси Фејсбук страница Планета занимљивости.
